Đorđe Balašević je sahranjen u svom rodnom gradu, Novom Sadu na Gradskom groblju u prisustvu najbližih članova porodice.
On je ispraćen na večni počinak bez prisustva sveštenika. Od kapele do grobnog mesta tamburaši su svirali Đoletove pesme, dok je sahranjen uz pesmu "Olivera", koju je posvetio svojoj voljenoj supruzi.
Ljudi se opraštaju od Đoleta, emotivne poruke kruže mrežama. Panonski mornar je možda otišao, ali njegova umetnost neće. Izlivi ljubavi po društvenim mrežama su neverovatni, a ljudi nastavljaju da oduševljavaju druge.
Tako je najednoj zgradi u Novobeogradskim blokovima osvanula emotivna poruka koja se pojavila na Tviteru.
- Gandijeva 44, blok 63 - stoji u opisu i strofa iz Balaševićeve pesme "Noć kada sam preplivao Dunav" .
Noć kada sam preplivao Dunav Na mostu smena straže, znao sam da me traže, žandara nema koji ne zna moj lik. Zar moja glava vredi sto forinti, gospodo draga? Pod slikom toliko piše, vredi bar krajcaru više. Dobre smo krčme znali, dobre smo konje krali, dobra nas neka zvezda pratila svud. Ostajte zbogom zeleni Karpati, drumovi carski. Dugo sam bio daleko, da l' me poželeo neko? Dolazim, sto dukata donosim, i kašmirsku maramu čudesnih boja. Dolazim, da te opet zaprosim, dok te drugom ne daju, ljubavi moja. Talasi lađe lome, šta srce zna o tome? Srce je ludi husar, pijan i mlad. I te sam noći preplivao Dunav, dubok i strašan. Oprosti velika reko, al' ja sam morao preko! Dolazim...
Naravno i njegov voljeni Novi Sad tuguje.
- Bolje nije moglo -
(Kurir.rs/A.M.)
BONUS VIDEO:
NE PROPUSTITE
