Panonski mornar je možda otišao, ali njegova muzika ostaje zauvek. Prenosiće se sa generacije na generaciju, slušati u društvu, u osami. Patiće ljudi uz nju, žaliće drage koji su otišli, zaljubljivaće se... Ostavio nam je mnogo, a na svakom od nas je da nađe njegovu pesmu koja će biti omiljena.
Ono što je ostalo iza Đorđa Balaševića, u muzičkom smislu bi moglo da se analizira, doduše trebalo bi dosta vremena, a i pitanje je koliko bismo zagrebali po površini njegovog kreativnog bića. Sigurno je ovo - iznenađenjima nikad kraja i to je jedna od lepota onoga što nam je Balašević ostavio.
Pisao je i pevao o pravim i tužnim ljubavima, neostvarenim i nedorečenim, o odlascima, o tome kako se nekad dobro jelo i zašto ne voli januar. Pisao nam je i o Vasi Ladačkom, Boži Pubu, Banetu i svim ostalim živopisnim likovima. Pričao nam je priče kroz muziku. Mi smo plakali na neke stihove, neki su nas zasmejavali ali nikada nismo bili ravnodušni, to je sigurno.
On je objavio 12 studijskih albuma tokom solo-karijere. Svako ima omiljeni album novosadskog kantautora koji voli da presluša u posebnim životnim periodima tuge ili sreće ili nečeg između.
Mnogi vole album pod nazivom "Dnevnik starog momka" koji je objavljen 2001. godine. Na albumu iz 2001. godine je 12 pesama i svaka se zove po ženskom imenu.
Otilia
Ljerka
Ankica
Jaroslava
Eleonora
Nevena
Anita
Julia
Branislava
Ognjena
Ljudmila
Anđela
Nekada su se u spomenarima ostavljale slične poruke, koje je bilo moguće pročitati vodoravno i uvek su otkrivale skrivenu poruku. On je jednostavno uzeo ženska imena i pomoću njih rekao svoju istinu. Sve se svelo samo na jednu ženu, njegovu najveću ljubav, inspiraciju i onu sa kojom je proveo ceo život i rekao je kratko i jasno: Olja je najbolja.
(Kurir.rs/A.M)
BONUS VIDEO:
