Glumica Olivera Bacić jedno je od zaštitnih lica serije "Kalkanski krugovi", koja se emituje svakog vikenda na RTS i Superstar televiziji. Efektnom epizodnom ulogom kafanske pevačice Plavuše pobrala je simpatije gledalaca, a film "Toma" sigurno će joj biti odskočna daska za dalju karijeru. S Oljom smo razgovarali između dve probe u pozorištu Slavija o svim glumačkim temama, osim o njenom novom dečku i kolegi Miodragu Dragičeviću.
Kako je došlo do saradnje s Milanom Karadžićem i do vašeg angažmana u seriji "Kalkanski krugovi"?
- Nakon premijere u Pozorištu na Terazijama dobila sam poziv za ulogu Plavuše. U kultnom mjuziklu "Cigani lete u nebo" igram Radu. U šali kažem da mi je ona donela ulogu Plavuše.
Nije ovo vaša prva saradnja s Milanom Karadžićem. Kako ste stekli njegovo poverenje kao glumica?
- Snimali smo četiri sezone serije "Komšije". Verujem da sam na tom projektu, u kom sam imala više od sto epizoda, stekla njegovo poverenje. Dobila sam šansu još kao studentkinja, kao mnoge moje kolege koje su mlade počinjale kod Milana Karadžića.
Imate veoma zanimljivu ulogu. Šta ćemo videti od vašeg lika do kraja i koje pesme ćete nam zapevati?
- Ne bih otkrivala pesme, neka budu iznenađenje, baš kao i Plavuša na kraju svake epizode.
Šta ona krije i zašto se pojavljuje na kraju svake epizode?
- Ne znamo mnogo o njenoj prošlosti. Mistična je kao i sama priča u ovoj seriji. Mogu da kažem da je ona devojka s margine raskošnog glasa, koji troši u kafani kod gazde koji i nije najprijatniji prema njoj, ali to ćemo videti nadalje kroz epizode.
Da li vam je nešto posebno ostalo urezano u sećanju sa snimanja?
- Pre svega Aranđelovac i ceo taj potez Šumadije, kao i ljudi koji žive tamo i kako su nas dočekali. Samo snimanje je bilo izazov za mene jer sam prvi put kao glumica igrala pevačicu, sve pesme sam snimila u studiju, moram da priznam, bila sam veoma uzbuđena kako će sve to ispasti. Ishodom sam i više nego zadovoljna.
Deo ste i filma i serije o Tomi Zdravkoviću. Kako je bilo ući u kožu Lepe Lukić? Šta vam je tu bilo glumački najteže?
- To je bilo uzbudljivo i naporno snimanje. Menjale su se lokacije, a radilo se pretežno noću. Zahtevni kostimi, maske... Međutim, bili smo u dobrim rukama, tako da smo mogli da se opustimo i radimo. Lepa Lukić je za mene posebna rola zato što igram živu legendu narodne muzike, kraljicu. Nije mi ništa bilo teško. U svakom kadru sam uživala i bila prepuštena, verujem da to ima veze s tim što smo imali dobre pripreme, ali i zato što je Lepa sama po sebi takva, pa mi je bila poslata dobra energija. Jedva čekam premijeru!
Rodom ste iz Velike Plane. Kako ste se zaljubili u muziku i glumu? Šta je bila vaša prva ljubav?
- Odrastanje za mene u Velikoj Plani je posebna stvar u srcu, tamo su i dalje moji roditelji, baba i deda. To je bila moja oaza sreće, išla sam amatersko pozorište, igrala u dečjim predstavama i paralelno pohađala muzičku školu, koja me je kasnije i dovela u Beograd. Ljubav prema glumi je preovladala kada sam postala član Omladinskog pozorišta Dadov. I eto, još uvek mi je velika ljubav.
Koga od glumica cenite i ko su vam uzori?
- Uzori su mi sve moje koleginice, ne laskam i nisam diplomata, ali od svake mogu toliko toga da naučim i dosta prijateljica imam u svojoj branši. U životu najveći uzori su mi moji roditelji.
Kakvi su vam planovi? Da li će publika moći da vas vidi i na pozorišnoj sceni?
- Planovi... Pa danas je zbog situacije u kojoj se nalazimo jako teško planirati bilo šta... A i znate kako kažu, "Reci svoje planove bogu da se nasmeje", tako da od planova - samo da smo svi zdravi. Igram na Terazijama, u pozorištu "Boško Buha" i Narodnom pozorištu Priština i na tim scenama me publika može videti, a uskoro i u pozorištu Slavija.
Studije u Mitrovici Na Kosovu sam stekla prijatelje za ceo život
Glumu ste završili u Kosovskoj Mitrovici. Kako pamtite studije i život na Kosovu?
- Studiranje na Kosovu je najlepši period mog školovanja. U Kosovskoj Mitrovici sam stekla prijatelje za ceo život. To je moj drugi grad. Tamo sam dobila i drugu porodicu - moju klasu. Rado se vraćam i često mislim na taj period.
Kurir/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
