Žika Obretković, ulični svirač koji je bio poznat i po svojim modnim kreacijama preminuo je 23. aprila u staračkom domu, kako je otkrio njegov prijatelj.
Svi ga pamte kao veselog čoveka koji je neobično obučen, uvek sa rulom u ruci. Ako je neko želeo da ga vidi, uvek se znalo koja je Žikina "adresa". Svaki vikend provodio je pred zgradom Opštine Stari grad u Nušićevoj ulici, gde se veselio zajedno sa svatovima.
Pored toga, Žika je bio pisac poezije, vatreni govornik, dugogodišnji Minimaksov gost na radiju, kandidat za predsednika Srbije kada je Slobodan Milošević dobio izbore, obožavalac zelene salate, darodavac osmeha i prijatelj Beograda.
Postao je poznat po uzrečici "u celini i celosti", koju je ponavljao svakih nekoliko minuta.
Ako ste ikada prošetali centrom Beograda Žiku ste morali da sretnete negde u gradu. Prvo bi vam pažnju privuklo nespretno sviranje frule. A kada bi osmotrili oko sebe odakle zvuk dopire, oko bi vam odmah uhvatilo spektar savršeno uklopljenih jarkih boja.
Iza svega toga stoji čoveka onižeg rasta, svetlo plave, gotovo bele kose, sa parom šljokičavih čizama, helankama i majicom neonskih boja. A sve to ukrasio je sa par velikih ogrlica oko vrata.Neizostavni deo njegovog asesoara čini i pletena torba prebačena preko desnog ramena i dve drvene frulice u ruci.
Niko ne zna kada je ovaj neobični čovek došao u Beograd. Jedino što je sigurno jeste da su se on i Beograd zavoleli na prvu otsviranu notu.
Beograd via Kučevo
Život Živadina Žike Obretkovića počinje jednog 20. juna pre oko 70 godina u Neresnici, kod grada Kučeva.
Prvenstveno se proslavio svojim čuvenim, kako ih sugrađani nazivaju, vatrenim govorima na radnim akcijama u Studentskom gradu kojima je motivisao omladince da bolje rade.
Nešto kasnije, 80-ih godina, počeo je i sa recitovanjem, na istom mestu, ali ovoga puta na letnjoj pozornici.
Iako ga možda nekada slušaoci nisu razumeli, svi su uvek poštovali njegovu veliku želju da im se obrati.
Deceniju 1991. godine stvorena je neobična emisija "Šoder Lista" koja je emitovana na trećem kanalu Radio Televizije Beograd. Pored pesama i skečeva, ova emisija je često imala i Žiku kao specijalnog gosta. Tako ovu "maskotu" Beograda upoznali svi. Jedna od njegovih rečenica koja se i dan danas prepričava je: "Led je klizav zato što je masan".
Autor, glumac, gradska faca i predsednički kandidat Ono što malo ljudi zna jeste da je Žika autor pet objavljenih knjiga pesama.
Prva i najpoznatija knjiga "U celini i celosti" obajvljenja je 1992. godine, a kasnije je izašao i njen drugi deo. Takođe je izdao i dva albuma svojih pesama i mnogo puta glumio u raznim predstavama, a svojevremeno je pisao i za časopis Student.
Međutim, do dana današnjeg je ostalo pitanje da li je Žiku "napravio" Milovan Ilić Minimaks, ili je on već bio afirmisan govornik beogradskog asfalta, kada ga je naš čuveni voditelj pozvao da bude stalni gost u radijskoj emisiji "Tup-tup tačno u podne".
Emisija je trajala dva sata, i emitovala se na frekvenciji drugog programa Radio Beograda. Deo u kojem je Žika bio stalni gost zvao se ’vicevi bez veze’ u kojoj je Žika rečenice prečesto počinjao sa "U celini i celosti". Od tada uz Žiku neraskidivo ide ova krilatica koja je postala i njegov zaštitni znak.
U svoju biografiju upisao je i nekoliko kandidatura za predsenika Republike Srbije, ali nije ostvariovao značajnije rezultate.
Ipak, i pored svega ovoga, najveću slavu Žiki Obretkoviću je donela Skadarlija.
Glavni boem Skadarlije
Krajem 80-ih, kotrljajući po kaldrmi za sobom koferče na kojem je rukom bilo napisano: novinar, seksolog, pesnik i "James Bond 007", svako veče je dolazio u utočište umetnosti i boemskog života Beograda - Skadarliju.
Okupljenima je držao raznolike govore i obavezno recitovao njegovu čuvenu pesmu o devojci, a zauzvrat od prisutnih je kao nagradu dobijao novac i zadovoljne osmehe.
Nečija prva šetnja sa simpatijom ovim putem propraćena je njegovim recitacijama, a one koji bi završili provod u kafani i opijeni vinom se teturali niz Skadarliju, pri dnu bi sačekao Žika da uz frulicu nastave provod.
A postao je žika i svetski poznata faca. Naime, stranci koji dođu u naš glavni grad, zbog posebnog i nesvakidašnjeg stila oblačenja ovog veseljaka, Žiku smatraju atrakcijom, te neretko traže da se slikaju sa njim.
Zelena salata samo omiljenima U vreme kada su prodajne tezge bile postavljene u Bulevaru Revolucije, 90-ih godina, junak naše priče redovno ih je obilazio u prepodnevnim časovima. Uvek u isto vreme. Kažu da je toliko bio tačan da je po njemu mogao da se navije sat.
Raspoložen, svakoj prodavačici je dodeljivao nadimke, a ko mu je bio posebno simpatičan častio bi ga čuvenom zelenom salatom koju je, iz neznano kog razloga, stalno nosio sa sobom.
Podneva Žika bi provodio u Nušićevoj ulici, a veče je čuvao za izvođenje performansa u Skadarliji.
Ipak, znao je Žika i da odstupi od svoje rutine. Nekada bi dan započeo sedeći zamišljeno na klupi u Karađorđevom parku, deleći svoju hranu sa golubovima. Ćutke bi, poput kakvog beogradskog Sokrata, mislio neka svoja razmišljanja, a onda bi nastavio preko Terazija i stigao u grad, do poznatih lokacija.
Žika je bio i posetilac mnogobrojnih otvorenih javnih skupova širom grada, kao i redovni posetilac Beer festa. Jednostavno, Žiku ste mogli svuda da sretnete.
Žika i Nušić Pitamo se da li Žika inspiraciju za svoje knjige crpi iz dela Branislava Nušića ili je nešto drugo razlog njegovog stalnog boravka u istoimenoj ulici.
Često stacioniran kod bivše prodavnice "Jugotona", radosno pozdravlja prolaznike, piše i veseli sve oko sebe. Dok čekate baš tu, na semaforu, da pređete ulicu nestrpljivo cupkajući nogom da vam "ne pobegne" 65-ica, prisustvovaćete Žikinom performansu koji izvodi na dve drvene frule, svetle i tamne braon boje.
Ko ima malo više vremena može da zatraži od Žike i da mu izrecituje neku pesmu. Ono što je sigurno je da će, ako se njemu ostavi na volju, izbor pasti na njegovu autorsku "Zelena salata":
Ako ste se venčali u opštini Stari grad ili bili svat istom tom prilikom, gotovo je nemoguće da na fotografiji nije Žika. Ako ne on u ’celini i celosti’, onda je u sliku "upao" sigurno deo njegove čuvene pletene torbe, ili jedna zlatna patika, ili možda kapa u obliku praseta na glavi.
Mnogi koji su imali tu čast da ima Žika zasvira posle svečane ceremonije, kažu da im je začinio dan svojim dobroćudnim osmehom i da su, sa par lepih želja koje im je poželeo svojim specifičnim govorom, radosni nastavili slavlje.
U komšiluku u Hilandarskoj ulici, učenici Trgovačke škole su govorili da jedini koje uspeo da ih nasmeje i razbije monotone školske dane jeste Žika, kada se pojavi u svom šarenom kombinezonu.
Ono što je poznato je da je Žikino mesto boravka duže vreme bilo Akademsko pozorište "Teatar DES", stalno repertoarsko pozorište na Novom Beogradu. Po njegovom gašenju i zatvaranju, bio je primoran da ga napusti. Njegov boravak je sada prijavljen na adresi prihvatilišta za odrasla i stara lica gde je i preminuo.
Kurir.rs/I.B/011 info
NE PROPUSTITE
Bonus video:
