Tek što je kao glumac i producent završio snimanje druge sezone serije "Švindleri", Dejan Lutkić je poput običnog gledaoca nestrpljiv da pogleda prvu epizodu trilera "Beležnica profesora Miškovića". Emitovanje ove nove serije rađene u produkciji Telekoma Srbija, RTS i Košutnjak filma počinje sutra, 22. maja, a njena fantastična glumačka ekipa gledaoce će povesti na nezaboravno putovanje u domen misterije i fantazije. Iako je tokom skoro tri decenije duge karijere pred kamerom i u pozorištu oživeo brojne karaktere, Dejan je ovoga puta u liku bivšeg pripadnika službe DB prvi put istražio i novi žanr.
Čime ste se rukovodili dok ste radili na ovoj ulozi?
- Jednom DB, uvek DB. To je čovek koji igra dvostruku igru. Ostalo će gledaoci videti u seriji. Raduje me kada svaki projekat koji se radi doživi svoje prikazivanje, igrao ja u njemu ili ne. Jedva čekam da vidim ove epizode, jer je cela serija vrlo specifična i posebna zbog žanra koji se kod nas još nije obrađivao.
Mnogi je već sada porede sa čuvenom serijom "Dosije X".
- "Beležnica" ima žanrovske sličnosti sa serijom "Dosije X", ali tematski ne. Inače gledam dosta serija i filmova i nemam odrednicu što se tiče žanra. Najviše volim da vidim da je nešto dobro i kvalitetno napravljeno. Kada se pomeraju granice, bar malo...
Prošlo je 28 godina otkako ste prvi put zaigrali u kratkom filmu "Igra piona". Kako pamtite prvi susret s kamerom?
- Bio je to studentski film. Ništa nisam znao, a nisam ni bio svestan koliko treba da učim. Koja sredstva se koriste u pozorištu, a koja pred kamerom. Tada je počela moja "škola posle škole" i hvala bogu, traje do dan-danas.
Smatrate li to početkom ili ipak filmove "Nebeska udica" i "Ringeraja", koji vam je doneo širu popularnost?
- Prvi profesionalni filmovi svakako su bili korak napred u mom napredovanju. Dosta naučimo jedni od drugih, pogotovo od starijih i iskusnijih kolega. Ne bi trebalo da se bavimo popularnošću, nego svojim poslom za koji smo se školovali. Pozorište je podjednako važno. Televizija donosi širu popularnost, a pozorište "živ trenutak" koji se nikad neće ponoviti.
Rekli ste jednom da su serije "Sva ta ravnica" i "Jagodići" prekretnica u vašoj televizijskoj karijeri jer ste se tada oprobali i kao producent. Koliko se te dve uloge u vama dopunjuju, a koliko su jedna drugoj konkurencija?
- Biti producent nije nimalo lako, pogotovo ako ste glumac i producent na istom projektu. Često se te dve funkcije potiru i zato je važno napraviti balans. Ljudi se školuju za to s razlogom. Kada je reč o ove dve serije, imao sam potrebu da uradim nešto vezano za Vojvodinu, parče sveta gde sam odrastao, i tako sam uplovio u te vode.
U obe serije igrali ste s Draganom Nikolićem. Kako ga pamtite?
- Radili smo malo ispred kamere, više smo provodili vreme van seta. Svakako je bilo dragoceno poznavati ga. Od svakog čoveka možete da naučite nešto, pitanje je samo da li hoćete.
Završili ste snimanje druge sezone "Švindlera". Šta nove epizode čini specifičnim, osim delom drugačija glumačka podela?
- Tu su i dalje Gagi i Anđela Jovanović, Branka Pujić, Marko Gvero... Nema onih glumaca koji su zaokružili svoju priču u prvom delu jer drugi je neka nova priča. Ako budemo radili treću sezonu, onda bi trebalo deo glumačke ekipe iz prvog dela da se vrati. Ono što je najvažnije bilo jeste da održimo identitet koji smo postavili u prvoj sezoni i odemo korak dalje, što smo, čini mi se, i uspeli s rediteljkom Slobodankom Radun, koja je režirala nastavak, a publika će dati svoj sud.
"Švindlere" su, čini se, voleli i oni koji retko gledaju domaće serije. Znači li vam to?
- Kako da ne. Uvek je dobro kada neko kaže da mu se serija dopada ili ne dopada. Nikada nisam pravio nešto da se svima dopadne, to je neizvodljivo. Radimo s idejom da se to svidi što većem broju ljudi, ali uvek ima nekih koji misle drugačije.
Ti junaci vraćaju nas u tridesete godine prošlog veka. Koliko vam je epoha zanimljiva za rad?
- Volim je jer daje priliku da otkriješ druge načine življenja, različitosti ophođenja ljudi jedni prema drugima. Drugačije posmatrate život i kada je reč o socijalnom, ali i kulturološkom aspektu. Uz to, ako se radi priča koja nije bazirana na istorijskim činjenicama, možeš da praviš bajku, a to je ono što je najlepše kod epohe.
Gluma vas je povela i na mnoga zanimljiva mesta...
- Ne znam da li postoji kutak ove naše Srbije gde nisam zašao. Recimo, film "Ringeraja" snimali smo i u Crkvi Svetog Ilije, koja je sagrađena od drveta u selu Brzan i veoma je stara. Takva mesta bi trebalo još više popularizovati, da za njih ljudi čuju, jer je reč o kulturnom i nacionalnom blagu od kog ne sme da se odustaje. Takođe, kada smo radili "Beležnicu", prvi put sam bio na Magliču. Čekajući kadar, stajao sam iza neke stene s puškom u ruci i gledao predeo. Ispod mene je bio Ibar koji tuče, valja i teče... Toliko je sve izgledalo nestvarno i prelepo, da čovek ostane bez teksta.
Osećate li se kao muškarac u glumi privilegovano jer statistika kaže da je mnogo više uloga pisano za vaš pol?
- Uvek je tako bilo i u svetskoj literaturi, što je nepravedno. Potrudili smo se da, recimo, u drugom delu "Švindlera" priču baziramo na ženskim likovima. Iako je kod žena mnogo veća konkurencija, kvalitet uvek izađe na videlo. Dobre i kvalitetne glumice uvek imaju posla.
Da li je glumcima fizički izgled često presudan?
- Ne mislim da jeste. Najveća stvar kod glumca jeste da je dobar glumac, a kako izgleda i kakav mu je glas, da li je zgodan ili ne, nije od presudnog značaja. Ko god ima ideju da se bavi glumom, trebalo bi prvo da se pozabavi njenom suštinom, a ne da se bavi spoljašnjošću, jer ona je samo nadogradnja suštine. Glumac je dužan da igra iz dubine duše i iz dubine "mesnatog" srca, jer samo tako može da dopre do ljudi koji ga gledaju i očekuju to od njega. Sve ostalo se napravi uz malo truda.
Koje su godine najbolje za glumca?
- Svako životno doba je fantastično za glumu. Privilegovani smo da se bavimo poslom koji volimo. Najlepša stvar je što ona pruža prostor da se celog života igraš i ispituješ granice, ali i kopaš po nečemu po čemu ne bi da se baviš nekim drugim poslom.
TV ekran/ Jasmina Antonijević Milošević
NE PROPUSTITE
Bonus video:
