Veliki srpski pisac Dobrica Ćosić dobiće spomenik u Beogradu, saznaje Kurir.
Obeležje je planirano da bude postavljeno 29. decembra, na stogodišnjicu njegovog rođenja, i delo je čuvene vajarke Drinke Radovanović. Odluku o ovome, kako saznajemo, treba da donese prvo Skupština grada Beograda i potvrdi Odbor za podizanje spomenika, koji čine Aleksandar Gatalica (predsednik) i članovi Goran Vesić, Andrea Radulović, Olivera Vučković, Marko Stojčić, Zoran Kuzmanović, Dragan Bogutović, Gojko Đogo i Duško Petrović.
Predlog koji dolazi od Kulturno-prosvetne zajednice pred gradskim odbornicima mogao bi da se nađe krajem avgusta, a sa ovim je upoznata i književnikova ćerka Ana Ćosić. Sekretar ove organizacije Živorad Ajdačić potvrdio je saznanja Kurira:
- Podneli smo predlog da Dobrica Ćosić dobije spomenik, a sad su na potezu ljudi iz grada i komisije za obeležja.
Drinka Radovanović je rođena u Strugarima kod Kragujevca i svoj rad izradila je još za života Dobrice Ćosića. Političaru i piscu se njegova bista veoma dopala i odobrio je njeno postavljanje. Darinka je bila đak Matije Vukovića. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) od 1979. godine i Lade od 1980. godine. Radovi joj se nalaze u muzejima u Srbiji (Narodni muzej, Istorijski muzej, Etnografski muzej i Vukova zadužbina) i u inostranstvu (manastir Hilandar, Grčka, Beč, Cirih, Jena, Berlin, Ještete, Moskva i SAD). Autor je reljefa, plaketa, skulptura i spomenika na otvorenom prostoru Petru Bojoviću, Radomiru Putniku i Milošu Crnjanskom.
Deo umetničke javnosti oštro je kritikovao radove Drinke Radovanović, posebno spomenik Nikoli Tesli na beogradskom aerodromu, tvrdnjama da njena dela nemaju umetničku vrednost, te da ona poslove izrade spomenika dobija kao "partijsko-državni skulptor u senci". Drinka je svoje kritičare tim povodom nazvala "članovima svetske zavere".
Od vajarke i ćerke velikog pisca želeli smo da čujemo i komentar povodom naših saznanja, ali se one nisu javljale na brojeve poznate redakciji.
Akademik, pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar Dobrica Ćosić rođen je u Velikoj Drenovi kod Trstenika 29. decembra 1921. godine. Nakon završene osnovne škole, učio je Vinogradsko-voćarsku školu u Aleksandrovcu, Srednju poljoprivrednu školu u Bukovu kod Negotina, a maturirao je u Poljoprivrednoj školi u Valjevu 1942. godine. Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja završio je Višu političku školu "Đuro Đaković".
Prvi roman "Daleko je sunce" objavio je 1951. godine i od tada, ohrabren početnim književnim uspehom, profesionalno se posvetio književnom radu. Svojim delima dospeo je u sam vrh srpske književnosti. Napisao je kultne romane: "Korene", "Deobe", "Vreme smrti", "Vreme zla", "Vreme vlasti", ali i mnoge druge. Može se reći da je u romanu našao formu koja najviše odgovara njegovom književnom duhu. Svojim delima nastojao je da predstavi tragičnu sudbinu srpskog naroda, opiše nacionalnu problematiku kroz jedan vremenski i prostorni okvir nabijen istorijskim događajima, navodi Srpska akademija nauka u njegovoj biografiji.
Pored književnosti, Ćosić je i u političkom životu Jugoslavije ostavio jasan trag. On je juna 1992. godine izabran za prvog predsednika poslednje Jugoslavije. Posle samo godinu dana i sukoba s predsednikom Srbije Slobodnom Miloševićem, smenjen je sa te funkcije.
Za dopisnog člana Odeljenja jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine. Dobitnik je brojnih, najviših književnih nagrada za svoje stvaralaštvo.
Preminuo je 18. maja 2014. u Beogradu.
Nije zaboravljen U Beogradu ima svoju ulicu i knjižaru
Dobrica Ćosić dobio je već ulicu u Beogradu. Zanimljivo da je za nju inicijativu podneo je kao građanin predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Knjižara "Dobrica Ćosić" nalazi se na Bulevaru kralja Aleksandra 146 u Beogradu, a otvorena je na inicijativu njegovog izdavača "Lagune", koja ima prava da objavljuje njegova dela. Snimljena je serija po njegovom romanu "Koreni".
Kurir/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
