Iako je već kao ostvareni pisac diplomirao na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku, Uroš Timić birao je novi profesionalni put. Od januara je voditelj vesti na Kurir televiziji, što je bio totalni preokret u njegovom profesionalnom životu jer je prethodnih pet godina radio u Narodnoj biblioteci Smederevo. Kako kaže, voditeljski angažman potpuno mu je okupirao pažnju, ali se pisanja nije odrekao.
Zašto ste siguran posao u biblioteci napustili zbog televizije?
- Nije bila laka odluka, ali nije mi trebalo previše da presudim. Dok sam radio u biblioteci, vodio sam Književni četvrtak, ali i druge manifestacije i festival i shvatio da se pronalazim u tom pozivu. Razmišljao sam dugo o tome da bi trebalo da promenim okruženje i posao, tako da je situacija bila poluplanirana, ali i jednom delom iznenadna. Bio sam oduševljen kad su mi rekli da sam prošao audiciju. Bibliotekarstvo je moja profesija, ali je ovo čime se sada bavim moj poziv.
Šta je iniciralo vašu potrebu za promenom posla?
- Ovaj izlet bio mi je potreban kao čoveku. Neću reći da sam ušao u kolotečinu, nemam ni dovoljno godina da bih smeo tako nešto da kažem, ali bila mi je potrebna velika promena. Potrebno je nekad izaći iz zone komfora, a televizija Kurir mi je nudila dinamičan rad u mladom, prijatnom timu obrazovanih i stručnih ljudi. Da ne budem shvaćen pogrešno, u biblioteci je situacija drugačija, pa mi je bilo potrebno nešto novo, izazovnije... Prelaskom na Kurir televiziju nisam samo promenio profesiju, prešao sam u Beograd iz Smedereva, promenio okolinu i dotadašnje navike. U pisanju mi je izlet i kada promenim žanr, a inače od njega se ne živi, pisanje se radi iz ljubavi.
Jeste li pronašli nešto srodno između pisanja i voditeljskog posla?
- Kao voditelj mogu da iskoristim svoje sposobnosti pisca. Napisao sam ne samo tri romana već i dva elektronska i sijaset priča i stručnih tekstova iz oblasti bibliotekarstva, imao sam prilike da radim s raznim urednicima. I kao što neke rečenice izgledaju rogobatno na papiru, pa se izbegava ponavljanje reči, isto tako može i gore da zvuči kada se izgovori na televiziji. Kada je reč o voditeljskom poslu, tu je tim urednika koji vesti dovedu u savršen oblik, ali kada pišem prilog, trudim se da ga pročitam više puta, čak i naglas, i da upotrebim svoje sposobnosti pisca kako bi to bilo dovedeno do mojih gornjih granica.
Nosi li pisanje sa sobom neku dozu adrenalina, koju često spominju TV voditelji kada se upali crvena lampica na kameri?
- Nosi. Često imam problem da neke delove u romanima koji su neizbežni jer moraju da uvedu čitaoca u radnju, zaplet i moram da upoznam čitaoce sa likovima, ubrzam jer su meni lično dosadni i voleo bih da pređem odmah na suštinu - zaplet, ali to je nemoguće, pa onda, jednostavno, kada odradim to što je meni "crvena lampica", moram da se vraćam i prepravljam te "dosadne" delove.
Hoće li pisanje ostati vaša najveća strast?
- Pišem onda kada imam nalet inspiracije. Ako se taj nalet desi baš usred vođenja Dnevnika, šta da se radi... Naravno, dešava se uglavnom pred spavanje. Samo moram reći za kraj da je voditeljski posao uzeo primat nad tom sintagmom "najveća strast". Da ne razočaram čitaoce, novi roman sam najavio za jesen ili zimu do kraja godine, bez obzira na to.
Jasmina Antonijević Milošević
NE PROPUSTITE
Bonus video:
