Ekipa jedne od najgledanijih serija "Tri muškarca i tetka", koja se emituje na Prvoj televiziji, prošle nedelje završila je snimanje i proslavila je poslednju klapu.
Dobro raspoložena na druženju s novinarima bila je popularna Živka, koju je na svoj način iznela Svetlana Ceca Bojković.
- Bila je lepa ekipa i vladalo je dobro raspoloženje. Zadovoljna sam. Dopala mi se uloga Živke. Zanimljiva mi je ta energična osoba neispitane prošlosti, njena veština manipulisanja drugima, kao i njen temperament. Morala sam i ovoj, kao i svakoj drugoj ulozi da nađem dodirne tačke sa njoj - objasnila je glumica.
Ceca je poslednjeg dana snimala svoje scene s Petrom Božovićem, a na kraju će se, po kadrovima, i venčali.
- Petar i ja smo kolege sa klase. Zajedno smo radili vežbe tokom studija, a prve uloge smo igrali zajedno kod našeg profesora Minje Dedića. Nismo posle igrali zajedno. Prvi put sada radimo. Život je čudan. Nikad nije kasno - kroz osmeh je konstatovala glumica.
Svetlana Bojković primer je glumice kojoj ništa nije palo s neba. Imala je već deset godina iskustva kada je stigao poziv za film "Pas koji je voleo vozove", ali i prva nagrada - Zlatna arena u Puli. Ređali su se mnogi drugi likovi kojima je udahnula život na televiziji, ali su Emilija iz "Boljeg života", Valerija i Antonija opet iz čuvenih Pavićevih serija neke od onih koje je publika najviše zavolela. Sada ponovo stižu priznanja, ali ovog puta za životno delo.
- Kad ste mladi, mnogo vam nagrade znače jer vas ohrabruju i izvlače vas iz te nesigurnosti. U zrelijim godinama to je potvrda rada, a u mojim godina je to značajno i prijatno jer pokazuje da ste još nekom korisni i niste zaboravljeni - iskrena je dramska umetnica.
Ona je svoj posao uporedila sa vrhunskim sportom.
- Mi glumci kad napravimo neke uspešne uloge, imamo, kao i sportisti kad postignu pogodak, neki dodir sa slobodom. To formira naš karakter i put. Umetnici su zato subverzivni, jer imaju osećaj kad se sputava sloboda - konstatuje Ceca.
Bojkovićeva ističe da je na snimanju radila s puno mladih kolega, koji su pažljivo slušali šta ima da im kaže.
- Uvek se trudim da im pomognem konkretno, a ne nekim filozofskim mislila. Trudim se da to kažem na taj način da im ne stvori nesigurnost, već da zanatski objasnim kako tu svoju emociju da iznesu pred kamerom. To je kao kad u muzici neko ne može da proizvede neki ton. Glumac mora da se otvori - zaključuje Svetlana Bojković.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
