Ikona 20. veka, “ukleta pesnikinja” Silvija Plat, čiji su stihovi decenijama bivali u senci slave stečene činom samoubistva i mita o dramatičnom emotivnom životu, opstaje kao heroina neshvaćenih i buntovnih
Silvija Plat se upoznala i kasnije udala za istaknutog pesnika Teda Hjuza i nakon što su jedno vreme proveli u Americi, vratili su se u Englesku da tamo žive.
Njena prva zbirka pesama “Kolos” objavljena je 1960. godine, iste godine kada je rođena njena ćerka Frida. Godine 1962. rođen je sin Nikolas i tada je život postao težak i uznemirujući, osim što je mogla da piše pesme koje su kasnije izdate pod nazivom “Prelaženje vode”.
Nakon razlaza sa mužem, vratila se u London, gde je sa dvoje male dece živela i pokušavala da radi sasvim sama u oskudno nameštenom stanu tokom jedne od najhladnijih zima u 20. veku.
Opsednutost smrću u njenim delima samo je posledica ogromne erotske snage koja se kod ove pesnikinje ispoljava u sva svoja tri vida: erotizmu tela, sakralnom erotizmu i erotizmu srca. Njeno bujanje erotskog, stapanje sa smrću - specifična je stvar koja izdvaja ovu pesnikinju na jedan viši, morbidniji prag.
Najintrigantniji crv se javlja u misteriji ljubavnog trougla Silvija Plat, Tom Hjuz i Azija Vevil.
Ted ostavlja Silviju zbog druge žene Azije, što na nju ima više nego kobne posledice. Ona izvršava samoubistvo trovanjem plinom, stavivši svoju glavu u rernu.
Šest godina kasnije, Tedova druga žena Azija, oduzima sebi život na identičan način – gde, nažalost, strada i njena četvorogodišnja ćerka.
- Šta je nateralo Silviju i Aziju na samoubistvo?
- Da li sa smrću ovih dveju žena ima veze njihov muškarac Hjuz?
- Da li je, i na koji način, posredovao?
Ted je dugo izbegavao da govori o Silvijioj smrti, sve do 1998. godine, kada izlazi njegova zbirka pesama “Rođendanska pisma”, u kojoj je opisao svoj odnos sa njom. Iste godine kada je zbirka objavljenja Ted umire.
"Bolje Uskrsnuće"
Pameti nemam, ni reči ni suza;
Srce u meni kao kamen je,
Za nade i strahove previše utrnulo je;
Gledaj desno, gledaj levo, sama ostajem;
Podižem svoje oči zgasnule od tuge;
Ne vidim brda večna;
Moj život kao opali list je;
O, Isuse, oživi me!
Više nego književni, Silvija Plat danas predstavlja sociološki fenomen koji je lako objašnjiv u okvirima filma, pop muzike i drugih medija, ali ne i u književnosti. Silvija Plat oduzima sebi život u tridesetoj godini, ostavljajući dvoje male dece i zbirku novih pesama.
Svi proučavaoci života i dela Silvije Plat oslanjaju se na četiri aspekta - rani gubitak oca, pritajeno neprijateljstvo prema majci (nastanak Elektrinog kompleksa), gubitak voljenog muškarca i samoubistvo.
Uporno kopanje po sopstvenoj suštini, preispitivanje o smislu, muževljevoj preljubi, svemu što je proživela dovelo je Platovu do konačnog samoubistva. Nestabilno psihičko stanje i dva bezuspešna pokušaja oduzimanja sopstvenog života nisu bili dovoljna opomena okruženju da će se dogoditi neminovna tragedija. U Londonu 1963. godine, Silvija će zaštititi svoja dva usnula deteta od gasa, a potom staviti glavu u rernu i svojevoljno se ugušiti baš u domu u kom je nekada stanovao Vilijem Batler Jejts, pesnik kome se divila.
Svi intrigantni elementi iz biografije slavne umetnice obrađeni su u filmu "Silvija" iz 2003. godine, gde je glavna uloga pripala glumici Gvinet Paltrou.
Silvija je ostavila značajna knjižvna dela iza sebe. „Kolos“ objavljen 1960. prva je zbirka pesama, a „Arijel“ je zbirka posthumno objavljena, čiji je najveći deo pesnikinja napisala tokom nedelje pre samoubistva. Osim ove dve zbirke napisala je mnoštvo drugih dela, ali posebno se ističe njen roman "Stakleno zvono". U ovom romanu, ona kombinuje autobiografske elemente sa izmaštanim. Opisuje život devojke koja Njujork upoznaje slučajno, jer je dobila nagradu kao dobra spisateljica, i ima prilike da mesec dana provede u prestižnom modnom časopisu. Iz materijalnog obilja i glamura, ona mora da se vrati u svoj rodni grad i prihvati običan život od kog je pobegla, a koji je sada čeka. Vraćena u realni svet sa ukusom glamuroznog u ustima, ona zapada u depresiju, a potom dospeva u ludnicu.
Godine 1982. posthumno joj je dodeljena Pulicerova nagrada za zbirku "Sabrane pesme".
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
