Privatna i profesionalna biografija glumaca Branislava Lečića prepuna je različitih sadržaja i uzbudljivih momenata.
Gostujući u emisiji Sceniranje kod Ljiljane Stanišić Lečić se osvrnuo i na period od pre trideset godina kada je razmišljao da se zamonaši.
Na pitanje voditeljke da li je istina da je tada otišao iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta na Svetu Goru, glumac je odgovorio potvrdno.
- Tačno je. Uzeo sam neplaćeno u pozorištu. Meni je gluma uvek bila jedna vrsta duhovnog puta. I ovo što mi se deslio, optužbe i satanizacija kojima sam bio izložen, ako čovek ima kapacitet da izađe iz te boli, iz te povređenosti, to je dobro. Dobro je zato što ona rečenica: "Što me ne ubi to me ojača" zaista živi. To je poruka za mene da razmislim o mnogim svarima. I o svojoj ličnoj percepciji ljudi i o društvenim zbivanjima. Zahvalan sam Bogu što mi to daje.
Glumac se vratio na period od pre 30 godina kada je razmišljao o zamonašenju:
- To pre 30 godina je došlo zbog toga što je moja duhovna potreba oduvek bila snažna, s tim što morate da razlikujete neke stvari. Postoje ljudi koji se posvećuju Bogu kroz crkvu, neko odlazi u manastir, a postoje i ljudi koji shvate da može i da se slavi život i da kroz njega, takođe slaviš Boga. Zato sam i napadnut.
Od monaštva je odustao, jer je, kako kaže, shvatio da njemu nije mesto u manastiru, već da svoje darove koji su mu dati od Boga treba da prenosi u svom životu.
- Vratilo me to saznanje da to nije moj put. Prvo sam bio u grčkom manastiru Simona Petra, jer mi je bilo važno da stomačno i energetski steknem utisak o pravoslavlju, a jezik mi nije bio važan. Onda sam otišao u Hilandar. Shvatio sam da ne treba da se izolujem nego da darove koje sam dobio od Boga sprovedem i prenesem gde god i kad god mogu. Kad god imam dobru misao, da treba da se potrudim da se ona čuje. To je takođe zadatak, ali to nije vojnički, već duševni, emotivni zadatak i ja volim to da radim.
Lečić se osvrnuo na prirodu svoje profesije i rekao da bi ukoliko bi time bila poslata važna poruka, prihvatio da igra ulogu silovatelja.
- Šta je glumac? On mora da igra i onoga ko mu se ne sviđa. Nekoga ko je osuđivan i napadan. Zamislite kad bih ja trebalo da igram silovatelja. Ako bi se time poslala snažna, umetnička i društvena poruka, zašto da ne? Pod istim uslovima igrao bih i Hitlera - kaže Lečić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
