IMALA NOĆNE MORE, UTEHU TRAŽILA U ALKOHOLU I HTELA DA SE UBIJE: Isplivali nepoznati detalji iz života Džeki Kenedi

Početkom 1960-ih, Džeki i Džon F. Kenedi su bili najpopularniji predsednički par u istoriji SAD. Mladi, šarmantni i sa stilom, brzo su osvojili srca Amerikanaca. Iako su njihovi životi stalno bili praćeni u medijima, Džeki Kenedi i njen suprug su se maksimalno trudili da zaštite privatnost svoje dece.

Ubistvo predsednika Džona Kenedija 22. novembra 1963. nije bila prva tragedija sa kojom se suočila tada 34-godišnja Džeki Kenedi. Zahvaljujući filmu "Džeki", reditelja Pabla Larena, publika je po prvi put mogla da sazna o okolnostima pogibije dvoje dece porodice Kenedi, koja su preminula tokom političke karijere Džej Feja. Prema knjizi Stivena Levingstona, Beba Kenedija: Gubitak koji je transformisao JFK-a, tokom braka sa Džekijem, Kenedi je zatrudnjela pet puta.

Prvi put 1955. godine, mnogo pre nego što su ona i njen muž bili u Beloj kući. Trudnoća se završila pobačajem u prvom tromesečju. Godinu dana kasnije, Džeki je rodila mrtvorođenu devojčicu, koja je dobila ime Arabela. Navodno, JFK je u to vreme bio daleko od Bele kuće, a za porođaj je saznao tri dana kasnije. Tek na nagovor svog prijatelja, koji je sugerisao da bi odsustvo supruge moglo negativno da utiče na njegov imidž, predsednik se predomislio i vratio kući.

Džeki Kenedi je 1957. rodila drugu ćerku Kerolajn, a tri godine kasnije rođen je Džon Mlađi. U avgustu 1963. Džeki je rodila svoje četvrto dete. Sin Patrik je rođen prerano i patio je od respiratornog distres sindroma. Umro je 39 sati nakon rođenja. Mnogi istoričari veruju da je Patrikova smrt zbližila Džeki i Džona, čiji je brak u to vreme bio u krizi.

Nakon ubistva predsednika Džona Kenedija 1963, Džeki su mučile noćne more i misli o samoubistvu.

U proleće 1964. zapravo je razmišljala o tome da okonča svoj život

Pol Brandus je rekao za Closer Veekli: "Dugo je Džeki Kenedi bila veoma nesrećna".

Posle smrti muža, Džeki (34) se zajedno sa svojom decom, Kerolajn i Džonom Ficdžeraldom mlađim, preselila u veličanstvenu vilu u Džordžtaunu, jednom od okruga Vašingtona. „Može li neko da razume kako je živeti u Beloj kući, a onda odjednom živeti sam kao predsednikova udovica? – rekla je Džeki u jednom od intervjua.

Izbezumljena Džeki Kenedi je stalno razmišljala o atentatu i pitala se da li je bilo šta što je mogla da uradi da spase život svog muža u Dalasu.

"Stalno je razmišljala o tome, a kada bi zaspala imala je noćne more", objasnio je Brandus. Zaključala se u spavaću sobu, plakala i utehu tražila u alkoholu.

U to vreme se malo znalo o PTSP-u, ili posttraumatskom stresnom poremećaju, ali retrospektivno, nije teško pretpostaviti da je Džeki Kenedi imala sva obeležja toga - noćne more, ponavljajuće slike traumatskog događaja, stalno proživljavanje atentata pokušaj, strah da bi se nešto moglo ponoviti, osećaj bespomoćnosti i jake anksiozne napetosti.

"Da li bi me Bog odvojio od muža ako bih odlučila da se ubijem?" pitala je prijatelja sveštenika kojeg je upoznala preko Roberta Kenedija. Ponekad je mislila da će deci biti bolje sa Robertom i njegovom suprugom Etel, ali je prisustvo Kerolajn i Džona Ficdžeralda mlađeg davalo Džeki razlog da ustane iz kreveta svaki dan.

"Ljubav prema deci dala joj je veliku snagu", objasnio je autor njene biografije. Ona ih je uvek stavljala na prvo mesto. Oni su joj bili najvažniji .

U jesen 1964. Džeki Kenedi je napustila Vašington i preselila se sa decom u Njujork, grad koji je najviše volela na svetu. Njena mlađa sestra, Li Radzivil, živela je samo nekoliko blokova dalje, a ona je nekoliko godina ranije upoznala Džeki sa Aristotelom Onazisom. Iako je njen brak sa grčkim milijarderom 1968. godine bio šok za mnoge oko nje, dao joj je osećaj sigurnosti i mira koji nije poznavala od smrti svog muža.

(Kurir.rs/Naj žena)

Bonus video: