Dugo očekivani koncert grupe Dipeš mod je počeo.
Koncert počeo u 20.50 izvođenjem "Welcome To My World" sa novog albuma "Delta Machine". Ima najmanje najmanje 20.000 ljudi, a publika još pristiže.
Publika je ispratila prvu pesmu ekstatično. Usledila je pesma "Angel", sa distorziranim gitarskim rifovima. Gahan je vrlo pokretljiv na bini.
Na "Precious" pesmi više zvuče kao rok bend nego kao elektro bend. Goreova gitara napržena do zasićenja, bubnjar štampa tvrdo.
Sledi raskošna "Black Celebration" sa istoimenog albuma iz '86 na kojem su DM promenili zvuk i počeli da sazrevaju."Should Be Higher" praćena je vrlo maštovitim video projekcijama - vatrometi, erupcije. Gahan pali raju na novoj pesmi, uspeva mu.
Na to se nadovezuje "Barrel Of a Gun" u kojoj je došlo do dve tehničke greške. Ponavljaju treći put početak pesme. Bend se izvlači na šarm.
Nova pesma ne kreće bar dva minuta. Publika urla, zviždi, neko kaže "Izvinite za ovo". Kreće "Only When I Lose Myself" koju peva Gore.
Setlista je ovde izmenjena u odnosu na prethodne koncerte. Vrlo prigodan izbor pesme s obzirom na tehničke pehove.
Gore sam na gitari izvodi baladu "When The Body Speaks". Publika peva sa njim. Najlepši momenat na koncertu do sada.
Malo novog albuma, balada "Heaven" je na redu. Ona je izabrana za prvi singl, ide uz pevanje i emitovanje spota.Sledi energičnija "Soothe My Soul2 uz koju publika igra.
Tvrđa , rokerskija verzija "A Pain That I'm Used To", sa albuma "Plazing The Angel", pun je pogodak. Publika viče "Bravooo"
Tokom "A Question Of Time", Gahan se vrti sa stalkom za mikrofon kao čigra. Stari favorit je ispraćen ovacijama.Još jedna pesma sa novog albuma, "Secret To The End", protiče dostojanstveno, a onda svi pevaju i igraju uz "Enjoy The Silence". Šuma ruku je u vazduhu, koncert je velika žurka. Bubnjar ubija bubnjeve, ritam gitara vrlo oštra.
Još veća ludnica je uz "Personal Jesus", koju bend iz fore prvo svira usporeno i "teško" da bi je onda odsvirao u regularnoj brzini. Ovo je vrhunac koncerta do sada.
"I Feel You" zvuči tvrđe i sirovije nego u studijskoj verziji, a koncert dolazi do kraja sa "Never Let Me Down Again". Ovaj stari koncertni favorit iz 1987. ispraćen je opštim mahanjem ruku. Gahan: "Vidimo se sledeći put". Bend se poklanja publici, odlaze sa bine posle 2h i 15min. Mnogi se sudeći po usklicima nadaju nastavku... Ali to je ipak kraj.
