Matija Dedić imao je još jednu veliku strast: Muzika je moja ljubav, a ona mi je ljubavnica...
Hrvatskom je juče odjeknula vest o smrti Matije Dedića. Osim velike ljubavi prema muzici, imao je još jednu veliku strast – košarku, koju je toliko voleo da je, i pored visine od 167 centimetara, želeo da trenira i igrao je za trećeligaški austrijski klub.
„Muzika je ljubav, a košarka ljubavnica. Sa svojih 167 centimetara došao sam u situaciju da koliko vremena provodim za klavirom, toliko budem i na košarkaškom terenu i šutiram. Kad sam otišao u Grac, na jednom terenu mi je prišao jedan čovek i rekao da pola sata nisam promašio ni sa jedne pozicije. Rekao mi je da očigledno nisam čovek za teretanu, da sam nizak, ali da nisam promašio ni trojku. Rekao sam mu da studiram na Muzičkoj akademiji, odsek džez, da volim basket i da sam stalno na terenu. Pozvao me da sledećeg četvrtka dođem u Geaka klub, koji je bio prvoligaš u fudbalu, a trećeligaš u košarci... Otišao sam na trening i godinu dana igrao za klub“, ispričao je Matija pre nekoliko godina za Mozzart Sport.
Navijao je za Cibonu, a kamere su ga više puta „uhvatile“ na košarkaškim utakmicama. Divio se Draženu Petroviću, kog je prvi put video 1986. godine.
„Gledao sam ga protiv Reala koji je bio uveren da će pobediti solidnu Cibonu. Međutim, mi smo imali multitalentovanog igrača koji im je dao 44 poena tako lagano, bez umora, da je izgledalo kao da je postigao 25. Tako ih je razorio i razarao godinama da su ga na kraju kupili, nisu imali drugo rešenje. To je bio moj Šibenčanin Dražen Petrović“, poručio je.
Rekao je i da je prestao da igra košarku kada je počeo da dobija sve više muzičkih angažmana, jer se plašio povrede prstiju koja bi mogla da mu uništi muzičku karijeru. Takođe, otkrio je da kod kuće ima veliku kolekciju DVD-jeva sa košarkaškim utakmicama, prvenstvima i olimpijskim igrama, kojoj su se čudili njegovi prijatelji i „stari Cibonaši“, Zoran Čutura i Danko Cvjetićanin.
(Kurir,rs/Story.hr)
VIDEO: Neviđena sudbina našeg muzičara
· Reaguj