Kada se lomi slavski kolač i ko to treba da uradi? Mnogi Srbi greše, a evo šta nalažu crkveni običaji
- Slavski kolač se osvećuje i lomi na dan krsne slave, u crkvi ili u kući, a tačan sat zavisi od dogovora sa sveštenikom i domaćinom.
- Obred najčešće predvodi sveštenik sa domaćinom, dok u prelamanju mogu da učestvuju i ostali članovi porodice.
- Nož se koristi za zasecanje i preliva se vinom, a samo prelamanje kolača obavlja se rukama uz molitve i crkvene pesme.
Dok se domaćice pripremaju za pravljenje slavskog kolača, kuvanje žita i doček gostiju, iz godine u godinu ponavljaju se ista pitanja: kada se tačno lomi slavski kolač, ko treba da učestvuje u obredu i šta se radi ako sveštenik ne dolazi u kuću?
Iako se slava u srpskim porodicama prenosi sa generacije na generaciju, običajinisu svuda potpuno isti. U pojedinim krajevima kolač se nosi u crkvu, dok ga u drugim domovima sveštenik osvećuje pred slavskom ikonom. Postoje i porodice koje su sačuvale posebne običaje okretanja i prelamanja kolača, zbog čega neretko nastaje zabuna oko toga šta predstavlja crkveno pravilo, a šta nasleđeni porodični običaj.
Kada se lomi slavski kolač - ujutru ili pred slavski ručak?
Jedna od najčešćih nedoumica odnosi se na vreme osvećenja i lomljenja slavskog kolača. Mnogi smatraju da se obred mora obaviti rano ujutru, dok drugi veruju da je pravilno da se kolač prelomi neposredno pre nego što gosti sednu za slavsku trpezu.
Prema crkvenoj praksi, slavski kolač osvećuje se i reže na dan krsne slave, bilo u crkvi, bilo u porodičnom domu. Vernici koji kolač nose u hram najčešće prisustvuju bogosluženju, nakon čega sveštenik obavlja obred osvećenja kolača i žita.
Ukoliko sveštenik dolazi u kuću, vreme njegovog dolaska dogovara se unapred, a obred se obično obavlja pre slavskog ručka.
Ipak, važno je znati da ne postoji univerzalno pravilo prema kojem se kolač mora lomiti u tačno određeni sat. Vreme zavisi od rasporeda bogosluženja, mogućnosti sveštenika i dogovora sa domaćinom.
Ko treba da lomi slavski kolač?
Kada se obred obavlja u prisustvu sveštenika, on čita propisane molitve, blagosilja slavski kolač i žito, a zatim zajedno sa domaćinom učestvuje u okretanju i prelamanju kolača.
U ovaj svečani čin mogu biti uključeni i ostali članovi porodice, jer krsna slava nije praznik samo jednog čoveka, već celog domaćinstva.
Kolač se tokom obreda okreće uz crkvene pesme, a njegovo prelamanje simbolično podseća na zajedništvo, veru i ljubav među okupljenima.
Međutim, u pojedinim porodicama zadržao se običaj da domaćin kolač okreće i lomi sa ukućanima ili najbližim rođacima. Takva praksa naročito je prisutna u krajevima u kojima su se određeni narodni običaji održali tokom više generacija.
Šta ako sveštenik ne dolazi u kuću?
Česta je zabluda da sveštenik mora obavezno da dođe u kuću kako bi porodica pravilno proslavila krsnu slavu.
Zapravo, sasvim je uobičajeno da domaćin na dan slave odnese kolač, žito i vino u crkvu, gde sveštenik obavlja osvećenje i rezanje slavskog kolača.
Na taj način porodica učestvuje u crkvenoj molitvi, a zatim se vraća kući kako bi nastavila praznovanje i dočekala goste.
Ukoliko domaćin iz opravdanih razloga nije u mogućnosti ni da ode u crkvu ni da ugosti sveštenika, postoje porodične prakse u kojima se kolač prelama kod kuće.
Da li se slavski kolač seče nožem ili lomi rukama?
Još jedna česta nedoumica odnosi se na sam način prelamanja kolača. Iako se u svakodnevnom govoru koristi izraz „sečenje slavskog kolača“, tokom crkvenog obreda postoje različite radnje koje imaju posebno značenje.
Sveštenik najpre zaseca donju stranu kolača u obliku krsta, koristeći nož, a zatim ga preliva vinom.
Nakon toga sledi okretanje kolača uz propisane crkvene pesme. Domaćin i sveštenik zajedno okreću kolač, a potom ga prelamaju rukama.
Upravo zbog toga nije sasvim precizno tvrditi da se slavski kolač nikada ne sme dotaći nožem. Nož se koristi tokom crkvenog obreda, ali se samo prelamanje obavlja rukama.
U pojedinim porodicama kolač se najpre prelama na dve polovine, a potom na četiri dela. Nakon završetka obreda deli se ukućanima i gostima.
Koje reči se izgovaraju prilikom lomljenja slavskog kolača?
Poseban deo obreda čine molitve, crkvene pesme i pozdrav koji razmenjuju sveštenik i domaćin.
Dok se slavski kolač okreće, pevaju se tropari, odnosno crkvene pesme koje imaju važno mesto u pravoslavnom bogosluženju.
Među njima su:
- „Isaije, likuj, Djeva zače i rodi Sina Emanuila, Boga i čoveka; Istok Mu je ime; Njega veličajući, Djevu blaženu proslavljamo.“
- „Sveti mučenici, pošto ste hrabro stradali i uvenčali se vencima slave, molite se Gospodu da se smiluje na duše naše.“
- „Slava Tebi, Hriste Bože, Apostola pohvalo, mučenika radovanje, čija je propoved Trojica Jednosušna.“
Ove pesme deo su crkvene tradicije i imaju posebno mesto u činu osvećenja slavskog kolača.
Prilikom celivanja kolača izgovara se i poznati hrišćanski pozdrav:
- „Hristos posredi nas!“
- Na njega se odgovara:
- „Jeste i biće!“
Video: Pekar objasnio kako se pravilno sprema slavski kolač