Špijunirao za dve vlade, preživeo nemoguće pa umro zbog udarca u stomak: Umro je na Noć veštica, a njegova smrt i danas je misterija
- Hari Hudini je, prema istorijskim izvorima, radio kao dobrovoljni špijun za britanski Skotland jard i kasniji MI5, a navodno je slao izveštaje i iz Nemačke
- Njegov kontakt sa tajnim službama počeo je nakon nastupa u Londonu 1900. godine, kada ga je prepoznao Vilijam Melvil
- Hudini je umro 31. oktobra 1926. od komplikacija posle udaraca u stomak, a rasprava o njegovoj ulozi špijuna i dalje traje
Priča oHudinijevom obaveštajnom radu počinje 1900. godine u Londonu, gde je tada mladi iluzionista rođen u Budimpešti kao Erik Vajs izazvao lokalne policajce da ga vežu sopstvenim lisicama. Njegova demonstracija oslobađanja u pozorištu Alhambra nije privukla samo publiku već i Vilijama Melvila, čoveka na čelu Specijalnog ogranka Skotland jarda, koji će kasnije postati prvi šef službe MI5.
Bekstvo iz lisica kao ulaznica u svet tajnih službi
Melvil je u Hudiniju prepoznao savršenog operativca. Kao međunarodna zvezda na turnejama, mađioničar je mogao neopaženo da prelazi granice i legalno sa sobom nosi kalauze i bravarski alat u Rusiju i Nemačku. Imao je pristup zatvorima širom Evrope, razumeo se u šifre i znao kako da čuva tajnu.
Prema beleškama koje je u svojoj biografiji izneo pisac Vilijam Kaluš, Hudini je ubrzo nakon prvih londonskih nastupa otputovao u Nemačku, odakle je Melvilu redovno slao izveštaje o političkim i vojnim prilikama.
"Pomagao je kao dobrovoljac, na amaterskoj osnovi, specijalnom ogranku Skotland jarda koji je, pre nastanka obaveštajne službe MI5, bio telo koje se bavilo špijunažom.
Čim je 1900. prvi put došao u Britaniju vrbovao ga je Vilijam Melvil koji je posle postao prvi šef MI5. Hudini je tada, posle svega nekoliko nastupa u londonskom pozorištu Alhambra, smesta otišao u Nemačku odakle je Melvilu povremeno javljao šta se tamo dešava", tvrdio je Kaluš.
Između istorijskih činjenica i mita o neuhvatljivom majstoru
Pored saradnje sa britanskim strukturama, dokumenti i Hudinijevi lični dnevnici ukazuju i na njegove kontakte sa američkim obaveštajnim krugovima. Ipak, pojedini autori i filmski scenaristi, poput Brajana Vorda, upozoravaju da je liniju između stvarnosti i iluzije kod Hudinija teško povući. Kao vanserijski majstor samopromocije, on je svesno menjao detalje iz sopstvenog života kako bi hranio legendu o sebi, pa bi mu uloga dvostrukog špijuna verovatno bila najdraža predstava.
Brajan Vord, scenarista filma o Hudinijevom životu, ne dovodi u pitanje ozbiljnost istraživačkog rada Vilijama Kaluša ali ističe da je Hudini bio majstor iluzije.
"Mislim da bi se sam Hudini slatko nasmejao kada bi čuo za ovo novo akademsko delo koje mu je posvećeno, jer daje doprinos mitu koji je sam izgradio.
Hudini je za života umeo fantastično da se reklamira. Menjao je životne činjenice da bi ih uklopio u legendu koju je stvorio i siguran sam da bi bio presrećan kada bi saznao da je razotkriven kao špijun ne jedne, nego dve vlade", pričao je Brajan Vord.
Hudini je zvanično preminuo na Noć veštica, 31. oktobra 1926. godine, usled komplikacija izazvanih pucanjem slepog creva nakon udaraca u stomak koje je pretrpeo u Montrealu. Čak je i obdukcija donela bizaran detalj - slepo crevo mu se nalazilo na levoj strani tela umesto na desnoj.
Vek nakon njegove smrti, rasprava o tome da li je bio tek genijalni manipulator ili ključni čovek sa terena ostaje otvorena, dok njegova biografija i dalje uspeva da izmakne konačnim odgovorima.
Kurir.rs
