Slavite Svetog Luku u subotu? Evo da li imate pravo na slobodan ponedeljak: Zakon je jasan, a mnogi zaposleni ovo ne znaju
- Zaposleni pravoslavne veroispovesti imaju pravo da ne rade prvog dana krsne slave, ali se taj dan ne prenosi automatski na ponedeljak ako slava padne u subotu ili nedelju.
- Za Svetog Luku 2026, koji pada u subotu, radnici od ponedeljka do petka nemaju zakonsko pravo na slobodan ponedeljak, osim ako poslodavac ne odobri povoljnije uslove.
Pravoslavni vernici sutra, 31. oktobra, proslavljaju Svetog Luku, jednu od poznatih jesenjih krsnih slava. Međutim, kako Lučindan ove godine pada u subotu, mnogi zaposleni pitaju se da li imaju pravo da umesto tog dana dobiju slobodan ponedeljak, 2. novembra. Iako Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji garantuje pravoslavnim vernicima pravo da ne rade na dan svoje krsne slave, postoji važna razlika između verskih i državnih praznika zbog koje često dolazi do zabune.
Prema važećim propisima, zaposleni pravoslavne veroispovesti imaju pravo da ne rade prvog dana krsne slave. Međutim, ukoliko slava pada u subotu ili nedelju, a zaposleni tim danima inače ne rade, slobodan dan se ne prenosi automatski na ponedeljak.
To znači da oni koji Svetog Luku proslavljaju 31. oktobra 2026. godine, a imaju uobičajenu petodnevnu radnu nedelju, nemaju zakonsko pravo da zbog slave izostanu sa posla u ponedeljak, 2. novembra.
Zašto se slobodan dan ne prenosi na ponedeljak?
Razlog zbog kojeg dolazi do zabune jeste činjenica da zakon različito uređuje neradne dane za državne i verske praznike.
Prema članu 3a Zakona o državnim i drugim praznicima, kada neki od državnih praznika koji se praznuju neradno padne u nedelju, prvi naredni radni dan takođe je neradan. Upravo zbog tog pravila građani ponekad dobijaju produženi vikend.
Međutim, za krsnu slavu važi drugačija odredba. Član 4 istog zakona propisuje da pravoslavni vernici imaju pravo da ne rade prvog dana svoje krsne slave, bez obzira na to koji je dan u nedelji.
Samim tim, ukoliko slava padne u subotu ili nedelju, a to su zaposlenom već neradni dani, ne postoji obaveza poslodavca da mu odobri dodatni slobodan dan.
Šta ako radite subotom ili nedeljom?
Situacija je drugačija za zaposlene čije radno vreme obuhvata vikend. U trgovinama, ugostiteljskim objektima, zdravstvenim ustanovama, proizvodnim pogonima i brojnim drugim delatnostima subota i nedelja često su redovni radni dani.
Ukoliko je zaposleni pravoslavne veroispovesti prema rasporedu dužan da radi u subotu, 31. oktobra, a tog dana proslavlja Svetog Luku, ima zakonsko pravo da ne radi zbog krsne slave.
Isto pravilo važi i kada prvi dan neke druge krsne slave pada u nedelju.
Važno je da zaposleni pravovremeno obavesti poslodavca da namerava da koristi svoje pravo, kako bi raspored rada mogao da bude organizovan bez poteškoća.
Zakon predviđa i izuzetke za delatnosti u kojima je neophodno obezbediti neprekidan rad, posebno kada bi prekid pružanja usluga mogao da izazove štetne posledice za građane ili državu.
Ako radite na dan slave, imate pravo na veću zaradu
Zaposleni koji zbog prirode posla ipak rade na dan svoje krsne slave imaju pravo na uvećanu zaradu u skladu sa Zakonom o radu.
Član 108 propisuje da rad na dan praznika koji je zakonom određen kao neradan mora biti plaćen uz dodatak od najmanje 110 odsto od osnovice.
To znači da se na redovnu zaradu za sate provedene na radu dodaje najmanje još 110 odsto osnovice za obračun uvećanja. Tako zaposleni za te sate ostvaruje najmanje 210 odsto odgovarajuće osnovne zarade, uz druga uvećanja kada za njih postoje uslovi.
Poslodavac svojim pravilnikom ili ugovorom o radu može da predvidi i veće uvećanje zarade, ali ne i manje od zakonskog minimuma.
Da li poslodavac sme da vam odbije dan od godišnjeg odmora?
Još jedna česta nedoumica odnosi se na korišćenje godišnjeg odmora za krsnu slavu.
Kada prvi dan slave pada na dan koji je zaposlenom radni, odsustvo zbog verskog praznika ne predstavlja korišćenje godišnjeg odmora. Reč je o posebnom zakonskom pravu, pa poslodavac ne bi smeo da taj dan jednostrano evidentira kao iskorišćeni godišnji odmor.
Zaposleni za odsustvo na dan krsne slave ostvaruje pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonskim odredbama.
S druge strane, ako krsna slava pada za vikend, koji je zaposlenom inače neradan, a želi da uzme slobodan ponedeljak, taj dan može da koristi kao godišnji odmor, uz odobrenje poslodavca, ili na drugi način predviđen internim aktima.
Važno je naglasiti i da kolektivni ugovor, pravilnik o radu ili ugovor o radu mogu da predvide povoljnija prava od zakonskog minimuma. Zbog toga pojedini zaposleni mogu imati mogućnost da dobiju dodatni slobodan dan, čak i kada im slava pada tokom vikenda.
Šta konkretno važi za Lučindan 2026. godine?
Budući da se Sveti Luka ove godine obeležava u subotu, 31. oktobra, zaposleni koji rade od ponedeljka do petka nemaju automatsko pravo da zbog slave ne rade u ponedeljak, 2. novembra.
Oni koji su raspoređeni da rade u subotu mogu da koriste zakonsko pravo na odsustvo zbog krsne slave. Ukoliko se zbog prirode delatnosti radi i na taj praznik, primenjuju se pravila o uvećanoj zaradi za rad na neradni praznik.
Zato je pre planiranja slobodnih dana korisno proveriti raspored rada, ugovor o radu i pravila koja važe kod konkretnog poslodavca.
Suština je jednostavna: slobodan dan za krsnu slavu zakonski je vezan za prvi dan praznika i ne prenosi se automatski na ponedeljak kada slava pada za vikend. Poslodavac može da odobri povoljnije uslove, ali to nije njegova obaveza prema opštem zakonskom pravilu.
Video: Kad se slavi slava u kafani vlasnici rade neverovatnu stvar sa ikonama