Evo šta znači oblačno vreme na Svetog Luku: Staro narodno verovanje otkriva čega su se srpski domaćini najviše bojali
- Na Lučindan oblačno i tmurno nebo, prema narodnom verovanju, najavljuje dugu i oštru zimu sa mnogo snega i padavina.
- Srpski domaćini su tog dana posmatrali i stoku: podvijene noge značile su hladnu zimu, a opružene blažu i blagorodniju godinu.
Srpska pravoslavna crkva i vernici 31. oktobra obeležavaju Svetog Luku, praznik u narodu poznat kao Lučindan, koji se u narodnoj tradiciji vezuje za dolazak zime. Uz običaje i molitve za zdravlje, ovaj dan prate i verovanja o vremenu: naši preci pažljivo su posmatrali nebo na Lučindan, verujući da ono nagoveštava kakva ih zima očekuje.
Ukoliko ste jutros pogledali kroz prozor i ugledali tmurno i oblačno nebo, stari narodni običaji vezani za dan kada se slavi Sveti Luka imaju jasnu poruku za vas.
Šta znači ako je na Svetog Luku oblačno?
Prema narodnom verovanju koje se prenosi s kolena na koleno, vremenske prilike na dan Svetog Luke nagoveštavaju kakva će biti predstojeća zima.
- Oblačan i tmuran Lučindan, prema tom verovanju, najavljuje dugu i oštru zimu, uz mnogo snega i padavina.
- Sunčan i topao dan stari domaćini tumačili su kao nagoveštaj blaže zime, koja će se lakše prebroditi.
"Sveti Luka, sneg do kuka": Šta su naši stari naslućivali po ponašanju stoke?
Osim što su gledali u nebo, srpski domaćini su na Lučindan rano ujutru obilazili torove, verujući da i ponašanje stoke može da nagovesti kakva zima dolazi. Ova tumačenja bila su deo narodnih verovanja, a položaj i način na koji su životinje ležale smatrali su se znacima koje je trebalo pažljivo protumačiti:
Podvijene noge: Ako stoka ujutru leži s nogama podvijenim ispod tela, prema narodnom verovanju, predstoji duga i oštra zima.
Opružene noge: Životinje koje leže opruženih nogu ili su živahne i nemirne smatrane su nagoveštajem blaže zime i blagorodne godine.
Ponašanje ovaca i ovnova: Verovalo se da ovce koje izbegavaju ovnove najavljuju hladno vreme, dok njihovo živahnije ponašanje nagoveštava topliju zimu i ranije proleće.
Narodna izreka "Sveti Luka, sneg do kuka" podseća na to da se oko Lučindana očekivao i prvi sneg. Rečima "Ide Luka, eto vuka" najavljivani su hladni dani, kada su se vukovi u potrazi za hranom približavali selima.
Prvi gost i duga na nebu: Verovanja koja prate Lučindan
Uz posmatranje vremena i ponašanja životinja, za Lučindan se u pojedinim krajevima vezuju i druga narodna verovanja:
Prvi gost u kući: U delovima južne Srbije veruje se da prvi gost koji na Lučindan pređe kućni prag nagoveštava kakve će biti zima i naredna godina.
Pojas Svetog Luke: U Crnoj Gori duga se u narodnom predanju naziva pojasom Svetog Luke, a njena pojava tumači se kao znak da se svetac moli za narod.
Lučindan u narodnoj tradiciji nosi i poruku mira, praštanja i sloge. Zato se na ovaj dan izbegavaju svađe, opraštaju dugovi i neguju dobri odnosi s bližnjima, uz verovanje da dobrota pokazana na praznik prati čoveka tokom cele godine.
(Kurir.rs/ Blic žena)
Video: Noć veštica ili Sveti Luka?