Ipak, bilo je dosta farmera koji nisu mogli da ubiju svoje krave jer su ih smatrali članovima porodice. Od te tačke pa nadalje, sudbina ove stoke bila je neizvesna.Pre zemljotresa, bilo je oko 300 farmi koje su se brinule o 3.500 goveda i mlečnih krava u evakuacionoj zoni. Katastrofa je ostavila mnogo životinja mrtvo, a one koje su preživele bile su u očajnom stanju.
Uprkos naredbi od japanske vlade, 10 domaćinstava je odbilo naredbu i 500 krava je spaseno. Mikiko Ikeda sa Ikeda farme je pomislila, "Naše krave. Zašto naše krave treba da budu ubijene?" Naravno, nije im dozvoljeno da prodaju meso ni mleko od tih životinja. Njihovo održavanje ih košta i novca i teškog rada, ali nisu mogli da se odreknu životinja.
Ove porodice su rizikovale da i same budu izložene radijaciji unutar evakuacione zone. Postoje ozbiljne restrikcije vezano za tu zonu.
Kada su prošli kroz teške trenutke, farmeri su pronašli novu vrednost u svojoj stoki. Sve do skora, nije bila urađena nijedna studija o velikim životinjama koje su izložene radijaciji.Početkom 2012. godine počeli su da im testiraju krv, urin i DNk. Analize su pokazale da ako su se zaražene krave čisto hranile, nekontaminiranom hranom 3 meseca, radioaktivne supstance su izlazile iz njihovih tela.
Rezultati 3-mesečne analize nisu prijale populaciji. Mnogi su se plašili da će to značiti da će početi da se prodaje meso i mleko iz Fukušime. Doktor Keidži Okada, profesor sa Ivate Univerziteta, rekao je da studija ide u dobrom smeru."To može da znači da će ljudi početi da se vraćaju u Fukušimu i da ponovo grade ono što su izgubili u katastrofi."On tvrdi da rezultati nemaju skrivenu agendu ili priču:"Mi smo naučnici, mi samo gledamo šta se dešava ili ne dešava sa neutralne tačke gledišta."
(Hefty)
