Čuda su moguća! Da čuda zaista postoje uverio nas je mladi Amerikanac Tajler Henri koji je već više od pet godina u kontaktu sa onima koji su napustili ovaj svet.
Tajler je poverio kako je otkrio svoj dar, koja mu je javna ličnost bila poseban izazov, s kim bi voleo od slavnih da sarađuje i kako se priprema za seanse.
Kako ste otkrili da možete da komunicirate sa ljudima sa one strane života?- Naznaka je bilo još u najranijem detinjstvu, ali pravi osećaj javio se kada sam imao deset godina. Moja baka je uveliko bolovala od raka i jedne noći sam se probudio i osetio sam da će ubrzo umreti. Tad sam od majke tražio da odmah odemo u bolnicu, kako bismo se pozdravili sa njom. Nažalost, nismo stigli. Samo nekoliko minuta kasnije pozvali su nas iz bolnice i rekli da je baka preminula. U tom konkretnom sličaju nisam spoznao svoje mogućnosti, ali sam intenzivnije počeo o tome da razmišljam. Sa 16 godina sam definitivno počeo da se bavim posredovanjem. U 19. godini preselio sam se u Los Anđeles i počeo da sarađujem sa holivudskim zvezdama.
Kako su vaša porodica i prijatelji reagovili na vaš dar?- Bilo su iskreno srećni, a posebno ja jer su mi pružili neverovatnu podršku. Mojim roditeljima je trebalo vremena da prihvate to saznanje, a sada su moji najveći fanovi. Svako čitanje koje sam održao oni su ogledali i, iako im je u početku trebalo vremena da shvate i poveruju u moj dar, sada su i oni otvoreniji prema onome što radim.
Da li su bili uplašeni ili ne?- Odrastao sam u veoma konezrvativnom društvu, u kojem se nije mnogo diskutovovalo o vidovnjaštvu, posredovanju u razgovoru sa mrtvima i natprirodnim silama. Mama i tata nikada nisu bili uplašeni, ili mi, bar, nikada nisu to pokazali. Jednostavno kad su shvatili, i definitivno poverovali u to, stali su iza mene i podržali me. Bili su radoznali i želeli su da vide sa kim sve mogu da komuniciram u tom svetu.
Pripremate li se na neki poseban način za seanse?- Uglavnom sat ranije meditiram i fokusiram se na ličnost sa kojom ću komunicirati, kako bih “pokupio” što više detalja. Nekada čitam o osobi pre stupanja u kontakt sa njom kako bi razgovor bio sadržajniji.
Koliko često tokom dana možete da posredujete sa mrtvima?- Ne postoji tu dugme koje se pritisne za paljenje i gašenje. Jednostavno, prvo se upoznam i porazgovaram sa osobom kojoj je moja usluga potrebna. Zatim počinjemo seansu… Količina posla nikada nije ista, nekog dana ovako, nekad onako…
Da li posle seanse morate da odmarate?
- Nakon svake seanse volim da se odmorim. Pogotovu posle neke emotivnije, kako bih “svario” sve te informacije i osećanja. Mada to više doživljavam kao vreme koje posvećujem sebi, a ne kao odmor.
Koji je bio najprijatniji momenat koji ste doživeli tokom posredovanja?- Svaki susret koji se dogodi za mene je prijatan, jer lepo je kada nekome možete da pomognete. Bilo je tokom ovih godinu dana, koliko traje moj rijaliti šou na kanalu E!, mnogih lepih iskustava. Ne mogu ni jedan posebno da izdvojim. Zanimljivi su mi klijenti koji donekle ne veruju u ono što radim, a onda kada iskuse iz prve ruke priznaju mi dar i zaista veruju u njega.
Da li je bilo nekih neprijatnih situacija?- Na svu sreću - ne! Bilo je ponekad momenata da ljudi nisu dovoljno otvorenog uma za ove stvari, ili su skeptični, pa se događalo da ima nekih kočnica. Sve sam to svojim šarmom, za koji kažu da je neodljiv, uspeo da prebrodim i uverim ih da treba da budu drugačiji i da pokažu veru i u ono što ne razumeju.
Koje je posredovanje je za vas najemotivnije?- Kada se ispred mene nađe majka koja je izgubila dete je najemotivnije. Posebno, ako je u pitanju samoubistvo, jer kad neko blizak sebi oduzme život onima koji ostaju stalno se po glavi vrzmaju pitanja - “Zašto?” i “Šta sam mogao još da učinim?”. Preko mene oni dobiju odgovore na ta teška pitanja. A osećaj kada nekome pomognete je neverovatan i izaziva dodatne emocije.
Sarađivali ste sa mnogim slavnim ličnostima. Ko je od njih za vas bio najveći izazov?- Skoro svi. Jedni, jer sam imao priliku da ih upoznam, a drugi, jer je bilo skepticizma kod njih. Ali kad krenemo na to neobično putovanje - padaju svi zidovi, pa se posredovanje na kraju bude najupečatljivije iskustvo koje su ikada doživeli. U pitanju su vrlo intimne i privatne stvari, samim tim izazov je biti uz njih kada saznaju neke detalje koje do tada nisu znali. Često se dešava da žele da ponove seansu, kao bi otkrili još nešto. Da pitaju nešto što su zaboravili… Sve je to izazov za mene.
S kim od poznatih bi voleli da radite?
- Voleo bih da radim sa Šer, ona je žena koja ima sjajnu energiju i mislim da bi seansa sa njom bila veoma zanimljiva.
Koju poznatu ličnost biste izdvojili?- Glumica Monika Poter (igrala u seriji “Bostonski advokati”) bila je jedan od zanimljivijih klijenata. Otišao sam kod njene porodice u Klivlend i stupio u kontakt sa njenim pokojnim očuhom, kojeg je Monika mnogo volela. Uz nekoliko članova najuže porodice smo komunicirali sa njim i to je bilo zaista fantastično iskustvo. Uspeo sam da ih dobro upoznam i energija koja se osećala bila je zadivljujuća. Monika je jedna izuzetna osoba i drago mi je što sam bio u mogućnosti da joj pomognem. I razgovor sa Boj Džordžom bio je nezaboravan, jer on u početku nije baš mnogo verovao u to što radima, ali sam ga razuverio! Rad sa setrama Kardašijan, Kim i Kloi, koje su stupile u kontakt sa svojim ocem Robertom jedan je od trenutaka koji se posebno izdvaja.
Da li postoji razlika u pitanjima koje postavljaju poznati i obični ljudi, pošto sarađujete i sa jednima i sa drugima?- Svejedno je kojoj grupi, poznatih ili ne, pripadaju moji klijenti. Među njima ima razlike, ali pitanja su ista i isti su motivi i kod jednih i kod drugih. Svi oni žele da neku priču dovedu do kraja, da za neke događaje izvedu zaključak. Gubitak neke drage osobe podjednako je velika bol i za slavne i za obične ljude. Moj cilj je da sada radim sa slavnima kako bi obični ljudi mogli da gledaju šou, ali naravno ostavljam dovoljno vremena da pomognem i čoveku iz naroda.
Treće oko
