Šetajući poljem, čovek je spazio strašilo.
"Mora da si se umorio stojeći tako. Ovo je pusto polje i ti nemaš šta da radiš", reče čovek. Strašilo ga je samo pogledalo.
"Veliko je zadovoljstvo kad otkloniš opasnost. Nikad se ne umorim od ovog posla", odgovorilo je pomalo gordo. Čovek je nastavio razgovor.
"Da, i ja tako radim i postižem dobre rezultate", istakao je.
"Ali oni koji su puni slame otklone sve od sebe", reče zagonetno strašilo. Prošlo je mnogo godina pre nego što je čovek razumeo šta mu je strašilo sa usamljenog polja tog dana poručilo.
"Ljudi od krvi i mesa moraju da žive, a život sa sobom nosi i neočekivane i nepredvidljive događaje. Ipak, i oni su deo života. Oni prazni uvek beže od svega što im se približi", tako da ih ni božji blagoslov ne može stići.
