Saksonsko kraljevstvo Velike Britanije pustilo je novac u opticaj i 240 “sterlinga“ je iskovano od funte srebra. Funta je jedinica za težinu. Naziv prema težini nije neobičan jer mnoge svetske valute svoje ime duguju meri za težinu. Na taj način su svoja imena dobile i marka, lira, pezos i rublja.
Nemačku reč su skratili na Taler i prošla je kroz mnoge jezike: švedski daler, norveški dalar i holandski daler. Primenili su je na druge kovanice, holandski "leeuwendaler" što znači lavlji dolar. Imao je manju težinu od većine novčića pa je postao popularan za razmenu jer je bio lakši za transport. Tako je preko Novog Amsterdama stigao u američke kolonije i nametnuo se kao službena valuta.
Kasnije izdanje je izbrisalo "y" iz drugih reči, ali i dalje se koristila reč jen jer je postala opšte prihvaćena.
Francuzi su prve kovanice radili od zlata u čast oslobođenja kralja Jovana II koga je zarobila Engleska. Kovale su se samo 20 godina, a ime je ponovno upotrebljeno za srebrne novčiće između 1575. i 1641. godine. Tada je franak postao zajednički termin za novac. Franak ima svoje poreklo u nemačkom franku i znači besplatni novac.
(Express.hr/Newsweek)
