To je u suprotnosti s predrasudama o generaciji navučenoj na seks, kakve šire mnogi konzervativci, ali i neke savremene aplikacije za traženje partnera poput Tindera i Grida.
Stručnjaci sa Unuverziteta Florida Atlantik u istraživanje su krenuli uvereni da su mladi danas promiskuitetniji od svojih roditelja. Ali, rezultati su ih iznenadili. Pokazali su da oko 15 odsto mladih u dobi između 20 i 24 godine nije imalo seksualnog partnera još od 18. godine života. Za poređenje, samo je šest odsto mladih rođenih u 60. u istoj dobi bilo polno neaktivno.
"Ova studija je u ozbiljnoj suprotnosti s raširenom predrasudom prema kojoj su milenijalci navučena generacija kakvu šire aplikacije za traženje partnera poput Tindera prema kojima mladi traže samo kratke veze i učestali slobodan seks", rekla je Rajn Šerman, koautorka istraživanja, profesorka psihologije na Charles E. Schmidt College of Science na Florida Atlantic Univerzitetu.
Mada je studija provedena u SAD-u, slični trendovi beleže se i u razvijenim europskim zemljama. U Velikoj Britaniji 2014. godine zabeženo je oko 23.000 slučajeva tinejdžerske trudnoće, koliko ih je poslednji put bilo pre 45 godina.
Porast polne neaktivnosti
Istraživanje je pokazalo da je porast polne neaktivnosti, kada se usporede generacije 60-ih i 90-ih, veći kod žena (sa 2,4 odsto na 5,4 odsto) nego kod muškaraca (sa 1,7 odsto na 1,9 odsto). Zanimljivo je da porast nije zabeležen kod crnaca (ostao je na 2,6 odsto) dok je kod belaca značajno porastao (sa 1,6 odsto na 3,9 odsto). Takođe je utvrđeno da su polno neaktivniji mladi koji pohađaju koledže. Rezultati istog istraživanja pokazali su i da mladi sporije sazrevaju – da kasnije dobijaju vozačke dozvole, kasnije nalaze plaćene poslove i sl.
Naučnici u svom radu ističu da je njihovo istraživanje utvrdilo da ovakvi trendovi nemaju veze s nekim promenama u normama seksualnog ponašanja.
Veruju da se pojava može objasniti nizom različitih razloga, među ostalim činjenicom da milenijaci imaju bolje polno obrazovanje i razvijeniju svest o polno prenosivim bolestima poput HIV-a, da zahvaljujući tehnologiji imaju lakši pristup pornografiji, i da čak drugačije definišu šta je seks, a šta nije (npr, oralni ili penetrativni).
Neki stručnjaci smatraju da bi ovi trendovi takođe mogli biti posledica činjenice da se socijalizacija mladih sve više vodi preko društvenih mreža, što neki nazivaju "Facebook efektom". Današnji mladi više se druže preko ekrana, a manje vremena provode zajedno na ulici ili u klubovima tako da je čak i teorijska šansa za slučajan polni kontakt manja.
(Index)
