Novootkrivena egzoplaneta nazvana Proksima b je najbliža planeta izvan našeg solarnog sistema koja je do danas otkrivena, a naučnici veruju da bi se na njoj mogla pronaći voda u tečnom stanju, piše Natioinal Geographic.Iako još uvek ne znaju sve detalje o ovoj planeti, naučnici su uspeli da utvrde nekoliko zanimljivih činjenica.U vezi s dvema stvarima su najsigurniji: da njena orbita oko zvezde za 11,2 dana i da je njena masa najmanje 1,3 veća od mase Zemlje.Ostali detalji su mahom procene, ali Space prenosi da su one prilično verovatne jer je Proksima b udaljena od Zemlje svega 4,2 svetlosne godine."Ne samo da nam je to najbliža terestrička planeta ikada pronađena nego je verovano i najbliža planeta izvan Sunčevog sistema koju ćemo pronaći jer nam nijedna zvezda nije bliža od Proksime Kentauri", istakao je Ansgar Rajners, astrofizičar Instituta za astrofioziku u Getingenu.Kako bi mogla da izgleda ova planeta?Naučnici veruju da Proksima b nije gasovita planeta, već terestrička - planeta Zemljinog tipa, po kojoj bismo mogli da hodamo. Oni smatraju i da je jedna polovina planete uvek okrenuta prema suncu (odnosno njenoj planeti Proksimi Kentauri), dok je druga u mraku.Bez atmosfere, površina planete mogla bi da odlebdi da temperaturi od oko minus 40 stepeni, ali naučnici su istakli da to nije razlog za uzbunu - Zemlja bi, naime, doživela istu sudbinu na temperaturi od minus 20 da nema atmosferu. Ukoliko Proksima b ima atmosferu, njena temperatura bi mogla da se kreće u opsegu od minus 30 do plus 30 stepeni Celzijusovih. Dakle, bilo bi dovoljno toplo da se na površini planete nalazi voda u tečnom stanju!Ipak, to ima li na Proksimi b vode i atmosfere zavisi od istorije ove planete."Ovo ostaje otvoreno za spekulacije, ali postoji verovatnoća", napominje Giljem Anglada Eskude s Univerziteta Kraljice Meri u Londonu.Stručnjaci napominju da nijedna od karaktestika ove planete i njenog okruženja ne isključuju mogućnost da ćemo na njoj pronaći vodu. Konačan odgovor na ovo pitanje mogli bismo da saznamo u budućnosti."Dobra vest je to što je toliko blizu", raduje se Rajner.
Sa sajta National Geographic Srbija preporučujemo vam još:Zašto neki pušači dobijaju kancer, a neki ne?
OPASNOST OD PRENASELjENOSTI: Koliko ljudi može zaista da živi na planeti Zemlji?
REŠENjE VIŠEDECENIJSKE DILEME: Jesu li džinovske pande medvedi ili rakuni?
ZATVORITE OČI I UŽIVAJTE: Melodija koja najviše opušta
