Iako deluje kao uzrečica s asfalta, "brate" je u našem jeziku zapravo jako dugo prisutno.
Naime, "brate" je skraćeno od "pobratime", a datira iz srednjeg veka kada smo se borili sa Osmanlijama. Tada su bili česti okršaji "iz čista mira", pa kada bi se, srela dva čoveka u putu jašući konje, kada bi jedan rekao "pobratime", to je bila poruka drugom da nema nameru da ulazi u okršaj.
Vratimo se u osnovnu školu i prisetimo se epskih pesama kosovskog, pokosovskog i ciklusa Kraljevića Marka.
Često se u tim pesmama dešavalo da se ljudi oslovljavaju s "pobratime" iako se nisu uopšte poznavali ili pak iako bi jedan bio Srbin a drugi Osmanlija (Turčin).
"Pobratime" je u tom slučaju značilo da postoji prijateljska namera, ili da neće doći do napadanja, kao i da je nekom potrebna pomoć, te bi se tako ljudi bratimili u tamnici.
S obzirom da je srpski jezik izuzetno podložan promenama, tako je i "pobratime" prvo ušlo u sve pore kolokvijalnog (svakodnevnog) jezika, a zatim je počelo da se modifikuje; pa smo tako dobili prvu verziju "pobro".
"Pobro" se i dan danas može čuti kod starijih, u značenju "e moj dobri", kao i kod Srba krajišnika.
Posle "pobro" dobili smo i oblik "brate" koji se zadržao do dana današnjeg i koji nepravedno ima kontekst uličarskog žargona. Stoga kada čujete da neko često govori "brate", nemojte to posmatrati negativno, već kao lep manir koji se vekovima prenosio i preneo u kolektivno nesvesno.
Kurir.rs/bktv
