Jeste li primetili da su neki ljudi čitavog leta prekriveni otocima od ujeda komaraca, dok drugi kao da odbijaju ove insekte? Nauka objašnjava zbog čega nismo svi privlačni ovim sitnim bićima.
Ranija istraživanja pokazuju da komarci vole više i teže ljude, jer proizvode više ugljendioksida, pivopije i trudnice. Iako se ishrana često smatra bitnom, ništa što jedemo nije označeno kao konkretan uzrok. Autori nedavno sprovedenog istraživanja tvrde da su otkrili odgovor na ovo pitanje. Proučavali su kako mirisi kože grupe žena s identičnim i neidentičnim blizancima privlače komarce (naročito vrstu Aedes aegupti).
Razlog zbog kojeg su korišćene obe vrste blizanaca je da se odvoje urođeni uticaji od stečenih. Kod ljudi, to je jedini način na koji se mogu dobiti dobre procene genetskog doprinosa. Blizanci su stavljali ruke u specijalno konstruisane kupole od pleksiglasa, gde su mirisi privlačili ili odbijali 20 ženki komaraca. Svaki volonter dobijao je ocenu privlačnosti u odnosu na drugu ruku na kraju kupole. Uskoro su identični blizanci imali sličnije ocene u poređenju s neidentičnim blizancima - što pokazuje jasnu genetsku komponentu.
Različiti komarci preferiraju različite delove naših tela. Vrsta Aedes gambiae voli mirise naših ruku i nogu, za razliku od međunožja i pazuha. Neke životinje koriste svoje telesne mirise da drže insekte podalje i trenutno brojne kompanije pokušavaju da otkriju koja su najbolja jedinjenja za to.
Ovo poređenje procenjuje da se 67 odsto razlika između ljudima svodi na gene, ali šta to može biti? Pre mnogo godina drugo istraživanje blizanaca pokazalo je da telesni miris ispod pazuha - onako kako ih ljudi osećaju - ima genetsku osnovu. To je pokazalo da imamo genetske varijacije koje kontrolišu i mirise koje osećamo i hemijske mirise koje proizvodimo. Na taj način smo slični komarcima, jer oni takođe imaju veliku razliku u mirisima i hemikalijama koje ih privlače i odbijaju. Autori istraživanja na blizancima shvatili su da supstance mogu da potiču iz žlezda u našoj koži ili iz milijardi mikroba na površini kože. Bakterije su odbačene kao uzrok, jer se na njih ne može uticati genetski, ali se ispostavilo da su naučnici pogrešili.
Svi imamo veoma različite i jedinstvene vrste mikroba u ustima, crevima i na koži. Samo mali deo mikroba delimo sa drugima, ali ipak imamo jedinstveni mikrobiološki otisak. Sve donedavno verovalo se da je raznolikost nasumična ili uslovljena time gde živimo.
Međutim, nedavno istraživanje - isto na blizancima - pokazalo je značajan uticaj gena na to koji tip stomačnih bakterija će živeti u nama, a isto je najverovatnije i sa kožnim. Naših 100 biliona mikroba nadmašuje broj naših ljudskih ćelija deset prema jedan i ispostavlja se da ih ne biramo - već one biraju nas - na osnovu genetskog sklopa. To znači da, poput komaraca, određeni mikrobi žele da žive sa nama dok nas drugi smatraju odbojnim i žele da se nasele negde drugde.
Naši mikrobi proizvode mnoga jedinjenja u telu i, pošto su daleko od toga da budu loši, njihova raznovrsnost doprinosi zdravlju. Oni su, takođe, najverovatnije odgovorni za većinu mirisa.
(Kurir.rs/Agencije, Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
