U Propovedi na Gori, Isus je rekao: „A ti, kad daješ milostinju, neka ti ne zna levica šta ti čini desnica, da tvoja milostinja bude u tajnosti. I Otac tvoj, koji vidi u tajnosti, sȃm će ti uzvratiti javno“ (Matej 6,3-4). Isusova zapoved da dajemo na takav način da jedna ruka nije svesna onoga što druga ruka radi očito se ne treba shvatiti bukvalno.
Kontekst sugeriše da se zapoved „levice koja ne zna što čini desnica“ odnosi na davanje milostinje u tajnosti i suprotno je od privlačenja pažnje na naše davanje. Oni koji daju kako bi dobili priznanja od drugih već su dobili svoju nagradu (Matej 6,2). Bog će nagraditi one koji to čine u tajnosti.
Naravno, ruke nemaju sopstveni um, a osoba zapravo ne može sakriti nešto u jednoj ruci, a da druga ruka o tome ne zna. Isusova ilustracija koristi hiperbolu – namerno preuveličavanje kako bi se stvorila poenta. Trebamo obavljati naše dobrotvorno davanje s takvom strogom poverljivošću da, ako je moguće, desna ruka neće ni znati što leva ruka daje. Drugim rečima, trebali bismo izbegavati pažnju od javnosti pri darivanju i izvođenju milosrđa. Skromnost, a ne hvalisanje, znak je Hristovog sledbenika.
Isusova ilustracija leve ruke koja ne zna što čini desna ruka sledi nakon Njegove ozbiljne osude „licemera“, verovatno verskih vođa, u prethodnom stihu: „Kada dakle daješ milostinju, ne trubi pred sobom, kao što to čine licemeri u sinagogama i na ulicama da bi ih ljudi slavili. Zaista, kažem vam, primili su svoju platu“ (Matej 6,2). Isus takođe govori o tim licemerima u Mateju 6,5 u vezi molitve i Mateju 6,16 u vezi posta.
Nakon što se bavi s tri uobičajene religiozne prakse – milostinjom, molitvom i postom – Isus kaže da ne pothranjujemo blago na zemlji, već na nebu: „Jer gde vam je blago, ondje će vam biti i srce“ (Matej 6,21; usp. Kološanima 3,2). Kada dajemo „u tajnosti“ – bez da naša levica zna što čini desnica – izbegavamo iskušenja padanja u licemerje, te polažemo zaista neprocenjivu nagradu za večnost.
Znače li Isusove reči „neka ti ne zna levica što ti čini desnica“ da nikada ne trebamo dopustiti da drugi znaju za naše davanje? Ne nužno. Fokus je na motivu našeg davanja. Naša je velikodušnost motivisana ljubavlju prema Bogu i našim usredotočenjem na večnost, a ne na privremene pohvale ljudi. Zbog iskušenja padanja u ponos povezanim s javnim iskazima velikodušnosti, najbolje je ne privlačiti pažnju kada dajemo onima koji su u potrebi.
(Kurir.rs/Noviživot/Gotquestions.org. Foto: Profimedia)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) Šta je to Miroslavljevo jevanđelje?
