Self-help ili knjige za samopomoć upravo su ono što im i ime govori, knjige napisane da čitaocu pomognu u rešavanju ličnih problema povezanih sa zdravljem, ponašanjem, vezama...
Knjige pomažu baš kao što pomažu i neke druge stvari (a svako mora da pronađe šta je za njega najbolje) i zaista postoje ljudi kojima je zbog jedne knjige život krenuo u drugom smeru.
Potrebna je disciplina
Bilo bi dobro da glavnu reč u pisanju ovakve literature imaju stručnjaci psiholozi i srodne struke za područja koja su u njihovom fokusu proučavanja. Ali ni najbolje napisane knjige nisu svemoćne i ne pomognu uvek, a ponekad je uticaj jak, ali ne odmah vidljiv. Kad krećete u nešto novo i nepoznato, ne vrzmaju li vam se u glavi misli kao: „Ovo neće upaliti“, „Napraviću budalu od sebe“, „Ovo je prevelika promena, ja to ne mogu“. Tada dobro dođe razuman glas sa strane, koji će vam ukazati na to šta vas sputava i onemogućava. A potrebna je i (samo) disciplina - ističe naša sagovornica Ana Janković, psiholog.
Industrija samopomoći
Zašto su tako popularne? Tokom života svi se više puta suočimo s problemima koji nam nanose bol, od prekida ljubavnih veza i gubitka posla do ozbiljnih zdravstvenih problema. Naravno da sebi u tim trenucima pokušavamo da pomognemo, olakšamo bol, pa zašto ne i uz pomoć knjige?
- Psihološke self-help knjige služe tome da bismo na jednostavan i razumljiv način dobili korisna znanja o uzrocima i načinu ponašanja drugih ljidi, ali i da bolje razumemo sebe, svoje emocije i motivaciju, i da naučimo bolje da komuniciramo, donosimo odluke, rešavamo probleme, i život nam učine kvalitetnijim i lakšim. Ove knjige predstavljaju most između psihologije i svakodnevnog života i zato ih smatram vrlo korisnim - ističe Ana.
Kad knjiga nije dovoljna
Treba znati da ove knjige nisu dovoljne kad je reč o ozbiljnim problemima. Mnogi čak sumnjaju da će takva knjiga biti izgovor da osoba ne poseti lekara ili psihologa oslanjajući se na uputstva iz knjige i pokušati da sam reši nešto što ne može. One nisu smišljene da budu zamena za razgovor sa stručnjakom - objašnjava Ana Janković.
Ove knjige nam daju nadu da se nešto može promeniti, a to je već dobar temelj za početak. Knjige koje nude celokupne savete koje čitaoca vode korak po korak prema dugoročnim promenama, koje ne obećavaju čudo preko noći a znate nekog kome su pomogle, trebalo bi da budu dobar izbor. Iskoristite ostatak leta za dobru knjigu o samopomoći.
Ne prijaju svima
AFIRMATIVNE IZJAVE
Psiholog Džoan V. Vud sa Univerziteta Vaterlo otkrila je da se osobe koje imaju nisko samopouzdanje osećaju još lošije nakon ponavljanja pozitivnih izjava o sebi, poput „ja sam osoba vredna ljubavi“, „ja mogu da uspem“, „prihvatam sebe takvu kakva jesam“ i slično. To je dokazano eksperimentom u kojem su dve grupe ispitanika - jedna puna samopouzdanja, druga niskog samopouzdanja - morale da ponavljaju pozitivnu izjavu. Sproveden je i eksperiment s ispitanicima niskog samopouzdanja koji nisu izgovarali afirmativnu rečenicu - oni su se osećali bolje od ispitanika niskog samopouzdanja koji su govorili pozitivno o sebi.
Samopouzdani ispitanici osećali su se tek nešto malo bolje. Kad su mogli negativno da govore o sebi, oni niskog samopouzdanja osećali su se bolje.
Foto: Shutterstock
