Postoji dobar razlog zbog kog teško održavamo kontakt očima sa sugovornikom dok s njim razgovaramo, kažu naučnici sa japanskog Univerziteta.
Naš mozak jednostavno ne uspeva istovrmeno da upravlja razmišljanjem o izboru prave reči i fokusira se na sagovornikovo lice. To je posebno uočljivo kada neko pokušava da izgovori manje poznate ili česte reči.
Bilo je testirano 26 dobrovoljaca, a zadatak im je bio da igraju asocijaciju rečima i gledaju u računar generičke slike. Pokazalo se da su, kad su pokušali da održe kontakt očima, s više poteškoća ispunjavali zadatak asocijacije. Dobrovoljcima je trebalo više vremena da se sete neke reči dok su sagovornika gledali u oči, ali samo kada je posredi bila neka komplikovana reč, tvrde naučnici. Na primer: kao jednostavne reči naveli su reč "nož", pri čemu je posredi predmet kojim nešto režete, a komplikovana reč "fascikla", pri čemu se radi o predmetu koji možete otvoriti, zatvoriti ili u njega nešto staviti.
Godine 2015. Đovani Kaputo pokazao je da zurenje u nečije oči deset minuta podstiče izmenjeno stanje svesti. Učesnici istraživanja su halucinirali, pritom videvši čudovišta, pa i sopstvena lica.
Dobrovoljci koji su sudelovali u studiji japanskih naučnika verojatno su iskusili neku vrstu neurološke adaptacije, ali potrebno je sprovesti dodatna istraživanja da bi se u to bilo sasvim sigurno. A ako vas neko, razgovarajući s vama, ne gleda u oči, ne znači da je nepristojan – možda je njegov kognitivni sistem samo preopterećen.
Kurir.rs/Net.hr, Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
