Najnovije vesti

STIVEN HOKING IMAO NAJBOLJI SAVET ZA LEČENJE DEPRESIJE: Ako mislite da ste ušli u CRNU RUPU, uradite ovo i bićete DOBRO!
Foto: Profimedia

znao je najbolje

STIVEN HOKING IMAO NAJBOLJI SAVET ZA LEČENJE DEPRESIJE: Ako mislite da ste ušli u CRNU RUPU, uradite ovo i bićete DOBRO!

Zanimljivosti

Dan pre nego što je proslavio svoj 76. rođendan, pokojni Stiven Hoking držao je predavanje o depresiji na Kraljevskom institutu u Londonu. Taj je veliki um i genijalni naučnik povukao paralelu između crnih rupa i depresija, dajući nadu onima koji pate zbog osećaja tuge i beznađa.

"Poenta ovog predavanja je da crne rupe u svemiru nisu zapravo toliko crne koliko ih mi prikazujemo. One nisu večni zatvori kako smo ih pre doživljavali. Stvari mogu ući u crnu rupu, ali i izaći iz nje, a nakon toga mogu završiti i u drugom svemiru. Ako smatrate da ste u crnoj rupi, ne odustajte. Uvek postoji izlaz", istakao je slavni fizičar.

foto: Profimedia

Nešto slično je nagoveštavao kao moguće i mnogo ranije, još u svojoj "Kratkoj istoriji vremena". U to vreme još je vredelo da ono što pada u crnu rupu, zauvek nestaje iz "našeg" postojanja. Hoking se zato za života ozbiljno bavio istraživanjima da li možda sva ta materija i energija završava u nekom drugom svemiru.

Suštinski sve čime se Hoking bavio posle, imalo je nekakve veze s crnim rupama, a njegov poslednji naučni rad, objavljen posthumno na stranicama Univerziteta Kornel, pokazao je da sva ta masa iz zvezda, prašine, svemirskih gasova, sva energija, čak i svetlost što je crne rupe privlače gravitacijskom silom milijardama puta snažnijom od ove na površini Zemlje, na kraju ipak biva oslobođena.

Odjednom, crna rupa više nije beskonačni kraj, zamka, nešto zlokobno, odjednom se ispostavlja da crne rupe ne uništavaju informacije o svemu što se ikada dogodilo u svemiru.

Rekli su mu da neće dočekati 23. rođendan

Uprkos tome što su mu lekari 1963, još kao 21-godišnjaku, dijagnostikovali amiotrofičnu lateralnu sklerozu (ALS), smrtonosnu bolest motoričkih živaca, i predvideli mu još samo dve godine života, on je doživeo 76.

Da je to zaista čudo, svedoči činjenica kako se od ALS-a umire kroz nekoliko godina. Hoking se pokazao kao medicinski fenomen, apsolutni svetski rekorder u preživljavanju. I ne samo što je živeo više od pola veka duže nego što su mu prognozirali, nego je u međuvremenu postao i fenomen u svetu fizike, briljantan naučnik, briljantan čovek koji je potpuno nepokretan iz svojih kolica obeležio skoro pola jednog i ko zna koliki deo drugog veka.

Rodio se usred Drugog svetskog rata, neko bi rekao i prikladno, u Oksfordu, a simbolika ide i dalje od toga. Kao što je mali Ajnštajn u školi muku mučio s brojevima, kao što su i jednom Tesli počeci u onom u čemu će se posle pokazati kao genije bili prilično čupavi, tako i Hoking sebe kao osnovca opisuje kao "prosečnog". Sve će se to brzo promeniti. U srednjoj školi zvali su ga "Ajnštajn", a da verovatno nisu imali pojma koliko su bili na pravom tragu. Pa je upisao fiziku i hemiju na Oksfordu, jer nije mogao matematiku. Pa je bio užasno frustriran "smešno lakom matematikom", kao i time što je bio najmlađi od svih kolega, izdvojen od ostalih. Ubrzo se to ipak promenilo.

Usput je shvatio da je to što su mu studije "frustrirajuće lagane", zapravo i prednost jer može sebi da priušti da radi. Jedan sat dnevno bilo je sasvim dovoljno za izdržavati se, naveo je posle u "Mojoj kratkoj istoriji". A onda, sklon muzici nakon godine i po počeo mu se otvarati studentski raj. Bilo je tu i nekih devojaka, među kojima i izvesna Džejn Vajld koja će od 1965. do 1995. biti Džejn Hoking. I dok se pripremao da diplomira na Kembridžu, naglo je postao nespretan, počeo je imati problema s govorom, svi oko njega su primetili da mu se nešto događa i... ubrzo mu je dijagnostikovana bolest.

Snaga volje i večni humor

Nije video smisao u tome da preostalih 20-ak meseci života traći na diplomiranje i slično. Ali, ispostavilo se da mu bolest napreduje neobjašnjivo sporo, da će, ako bude lenčario, morati da lenčari ponižavajuće dugo vremena. Onda mu je palo na pamet da bi se mogao venčati sa Džejn. A za to je trebalo i zarađivati, što je moglo uz doktorat.

"Zbog toga sam po prvi put u svom životu počeo raditi pravi posao. Na moje iznenađenje, ispostavilo se da mi se to sviđa", pisao je posle u autobiografiji.

Imao je samo 23 godine kad je sa kolegom i mentorom Rodžerom Penroseom matematički objasnio početak svemira Velikim praskom. Posledično je spojio Ajnšajnovu Opštu teoriju s kvantnom mehanikom. 1973. je s još dvoje kolega postavio teoriju o crnim rupama, tačnije "Četiri zakona mehanike crnih rupa". 1974. je došao do toga da crne rupe isijavaju radijaciju, koju su potom nazvali "Hokingovom radijacijom", zbog koje crne rupe nakon neopisivo mnogo milijardi godina nestanu, praktično "ispare".

foto: Profimedia

Kurir.rs/24sata.hr/Foto: Profimedia

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...