Pešaci zagledani i zadubljeni u pametne telefone, očarani sadržajem koji vide na ekranu i nesvesni svega oko sebe, postali su uobičajen prizor na ulicama gradova, a postaju i sve veća opasnost u saobraćaju: zapinju po trotoarima, zaleću se u druge pešake, istrčavaju pred automobile kao muve bez glave...
Pošast buljenja u mobilni telefon toliko se raširila da su mnoge gradske vlasti u svetu bile prisiljene da nešto preduzmu da bi im pomogle da sačuvaju glave na ramenima. Primera radi, kineski grad Čungking i belgijski Antverpen uveli su posebne trake na trotoarima namenjene tim „opasnim šetačima“. U Seulu su znakove upozorenja počeli da iscrtavaju na pločnicima nakon što je 2014. zabeleženo više od hiljadu saobraćajnih nesreća za koje je bilo krivo gledanje u pametne telefone.
POGNUTA GLAVA,POGRBLJENA KIČMA
Prema nekim podacima, više od 50 odsto pešaka i 33 odsto biciklista koristi mobilni telefon dok prelazi put, a 20 odsto takvih uopšte ne primećuje da se na semaforu uopšte i upalilo crveno svetlo, već mehanički kreću za drugim ljudima. Zato mnogi gradovi uvode semafore čija je svetlost usmerena ka dole, da bude uočljiva i onima koji hodaju pognute glave.
SMANJENO VIDNO POLJE
Opasni šetači dobili su i opasno ime: smartfon zombi ili smombi, kojim se opisuju pešaci koji ne odvajajući pogled od svojih pametnih telefona hodaju ulicama polako, ali istovremeno isključeno od sveta oko sebe, baš poput zombija iz horor filmova, dovodeći u opasnost i sebe i druge. Njihovo vidno polje smanjeno je na samo pet odsto vidnog polja normalnog pešaka.
NESTABILNO I ISPREKIDANO HODANJE
Urađeno je i istraživanje na osnovu video-snimaka ponašanja pešaka na raskrsnicama koje imaju četiri smera. Tri kamere snimale su kretanje 357 pešaka. Više od trećine snimljenih bilo je ometeno pametnim telefonima, kuckanjem i čitanjem poruka ili razgovorom. Svi oni imali su teškoća u održavanju brzine i tempa hodanja i trebalo im je više vremena da pređu put, što je povećavalo mogućnost za nesreću s vozilima.
Kretanje im se razlikovalo u zavisnosti od toga tome šta su radili na telefonu. Oni koji su razmenjivali poruke pravili su kraće korake, ali nisu usporavali hod, dok su oni koji su razgovarali išli sporije ne skraćujući korake. Oni koji su pisali ili čitali poruke bili su nestabilniji u hodu od onih koji su razgovarali, a i češće su zastajkivali. Kada je trebalo da propuste neko vozilo koje je imalo prednost, svi navedeni su se ponašali drugačije od normalnih pešaka. Usporili bi hod, ali ne bi skratili korak, dok su pešaci koji nisu gledali u pametne telefone i usporavali.
JEDAN TRENUTAK NEPAŽNJE MOŽE BITI KOBAN
Apelujemo na ljude da na ulicama ne koriste svoje mobilne telefone. Ako vas neko pozove ili je nešto hitno pa treba da pošaljete poruku, sklonite se negde sa strane na sigurno mesto, gde nikome ne smetate i stanite, a dok se krećete, treba budno da pratite šta se dešava oko vas. Jer samo jedan momenat nepažnje zbog gledanja u mobilni može biti koban po život. A onda vam mobilni više neće trebati..
(Kurir.rs / Foto:Shutterstock)
NE PROPUSTITE
