Jovan Bulj je voleo svoj posao i tako ga dobro obavljao da je postao zvezda u Beogradu, Jugoslaviji, ali i širom sveta sedamdesetih godina. U knjizi "Glogi" Aleksandra Đurišina o preminulom glumcu Nebojši Glogovcu piše da ga Jovana glumac prosto obožavao u mladosti.
Bio je saobraćajni policajac, uvek besprekorno odeven u belu uniformu sa zlatnim dugmadima, sa belim šlemom na glavi i belim rukavicama na rukama. Regulisao je saobraćaj u centru grada, na raskrsnicama kod Londona, Doma Omladine, na Terazijama. Radio je to na sasvim osoben način, gracioznim, gotovo baletskim pokretima. Uglađen, ljubazan i uvek nasmejan, privlačio je pažnju i uživao simpatije, kako učesnika u saobraćaju, tako i brojnih prolaznika.
Jovan je završio Policijsku školu u Sarajevu. Tek što je odslužio vojsku kao gardista u Beogradu, vratio se u glavni grad, gde je primljen u Savezni sekretarijat unutrašnjih poslova i bio angažovan u obezbeđenju. Sedam godina je čuvao najvažnije zgrade i ljude: SUP, SIV i CK, Koču Popovića, Veljka Vlahovića, Aleksandra Rankovića i Tita, koji će ga kasnije zvati kao gosta na prijeme. Posle Lekinog pada, kada su mu mnoge kolege penzionisane, Bulj je pitao da ga premeste u saobraćajce. Rekli su mu da je previše nizak, ali su na njegovo navaljivanje popustili.
„Najbolji dasa posle Elvisa Prislija”, rekli su engleski hipici za Jovana Bulja dok su ga posmatrali kako 1970. godine reguliše saobraćaj u londonskom Oksford stritu. Asocijacija je bila na mestu jer Bulj ne samo da je bio naočit, nego je i plesao vešto kao kralj rokenrola, jedino što su njegovi pokreti više ličili na baletske piruete i, umesto kukovima, njihao je rukama. Čak mu je i uniforma - potpuno bela od cipela preko rukavica do „tropskog” šlema, s nacifranim gajtanom za pištaljku i zlatnim širitima i dugmetima - bila kitnjasta gotovo kao odora u kojoj je Prisli zabavljao publiku u luksuznim hotelima Las Vegasa.
Bulj je nastupao na mnogo skromnijim mestima - raskrsnicama na Slaviji, Zelenom vencu, kod Trga Republike i „Londona”, odakle je na vrhuncu jugoslovenske slave pozvan da prikaže talenat i u „pravoj” prestonici Engleske. Bio je, kako bi rekli šou biznis menadžeri, „gostujuća atrakcija” i u drugim evropskim metropolama, ali ga je najviše ljubavi obasipalo na ulicama Beograda, koje je „raščišćavao” desetak godina.
Brodvej je imao „pevajućeg detektiva”, mi smo imali „saobraćajca koji pleše”.Osim u London, zvali su ga i u Rim, Milano, Bern, Cirih, Pariz, Rusiju, da se ne spominju letnja gostovanja u gradovima duž Jadrana. Na svetskom prvenstvu u gracioznom regulisanju saobraćaja osvojio je treće mesto, ali je ovde ostao prvi i jedinstven do 1980. godine, kada je prevremeno poslat u penziju. Rekli su mu da je više glumac nego saobraćajac i uputili ga da prati vozove. Kad je napustio državnu službu, pomagao je supruzi u trafici da bi potom čuvao parking na Savskom keju.
Bio je svojevrsna atrakcija – ljudi su se u velikom broju okupljali da bi posmatrali Jovana kako izvodi svoju koreografiju. Beograđani su svoje goste rado vodili da vide legendarnog saobraćajca na radnom mestu.
Prilikom boravka u Londonu, predstavljen je i kraljici Elizabeti. U vreme najveće popularnosti, išao je na prijeme u Skupštini grada, kao i kod predsednika Tita.
Preminuo je 2010. godine, u 71. godini.
kurir.rs/nadlanu
NE PROPUSTITE
Bonus video:
