Kažu da se predsednik Rusije, koji važi i za izuzetno duhovitog čoveka, uvek nasmeje kad čuje vic na svoj račun. Da li su takvi bili i njegovi prethodnici?
Neki su uživali, rado ih prenosili, a neki od sovjetskih predsednika i generalnih sekretara su voleli „smešne“ priče koje su pre plašile njihove sagovornike nego što su ih nasmejale.
Otkrijte šta je ko voleo, a šta je kome smetalo.
„Direkta linija“, naziv emisije u kojoj predsednik Rusije Vladinir Putin odgovara na pitanja brojnih slušalaca, uvek je povod za nastanak neke nove anegdote, šale ili vica. Ovih dana u Moskvi su aktuelna dva vica:
„Vladimir Vladimirovič! Ja sam Nina Egorovna, imam 65 godina, iz Kostrome sam. Nemamo toplu vodu, toalet je napolju, pola penzije dajem za stambeno-komunalne usluge, bolnica je zatvorena, hitna pomoć ne dolazi kod nas. Moje pitanje je: zašto Zelenski ne doprinosi primeni Minskih sporazuma? Hvala, Bog te blagoslovio!“
Prepričava se i ovaj:
- Zdravo! Vladimire Vladimiroviču! Ja sam samohrana majka i imam dva mala sina. Šta mogu da očekujem od države?
- Najmanje dva poziva u vojsku!
Vasilij Pridein u svojoj knjizi ABC vođa kaže da je omiljena anegdota „velikog kormilara” Josifa Visarionoviča Staljina bila ona u kojoj se pojavljuju čekista i profesor, njegov dobar komšija. Jednom je profesor prekorio pripadnika Čeke da ne zna ko je autor „Evgenija Onjegina“. Čekista se uvredio, uhapsio profesora, a potom se pohvalio prijateljima: „Brzo mi je priznao da je to sam napisao!
Andrej Ždanov je bio druga osoba posle Staljina, „oca naroda“. Voleo je najviše anegdotu o velikom vođi i Beriji, sovjetskom političaru i šefu policije, poznatom egzekutoru: „Jednom se Josif Visarionovič požalio Lavrentiju Pavloviču da je njegova omiljena lula nestala. Za tri dana, Berija je uhvatio desetak lopova koji su priznali krađu, a kada je došao da to prijavi Staljinu, rekao je da je pronašao lulu - pala je iza sofe. Staljinu se ova šala baš dopala.
Nikita Hruščov, nekadašnji predsednik SSSR-a, inače Ukrajinac rodom, mrzeo je viceve o sebi, a Leonid Brežnjev, takođe prvi čovek Sovjetske unije i takođe Ukrajinac, nije se javno osvrtao na viceve u kojima je on bio glavni lik. Upućeni kažu da je mrzeo samo one koji su ismevali njegove fizičke mane, kao što je način na koji je govorio.
Omiljen vic Leonida Iljiča, svedočili su njegovi savremenici, bila je šala o Čukčiju, žitelju autonomnog okruga Čukotka, koji je iznenada vratio kući i video da pored njegove žene leži geolog. "Šta ti radiš ovde?" upitao ga je. „Gost” je mirno odgovorio: „Sipam municiju po naređenju Hruščova!“
Jurij Andropov, general – armije i lider SSSR-a, uopšte nije voleo anegdote, šale i viceve i svima oko sebe je savetovao da ih ne slušaju i da ih ne pričaju. Ipak, ne može se reći da nije imao smisao za humor: znao je skoro napamet sva dela sovjetskog književnog dvojca Iljfa i Petrova i sa zadovoljstvom ih je citirao. (Jednospratna Amerika, Danaest stolica, Zlatno tele).
Konstantin Černenko, generalni sekretar KPSS-a, više je „voleo“ američke viceve. Kontraobaveštajni oficir KGB-a Igor Atamanenko tvrdio je da je Černenko svakodnevno čitao ove viceve i gledao karikature o sovjetskim ličnostima koje su se pojavljivale u zapadnoj štampi. Ali to nije radio zbog zabave: generalni sekretar nije imao smisla za humor, sledio je samo „dnevni red“ u okviru posla.
S druge strane, Mihail Gorbačov je voleo šale o sebi, čak ih je i sakupljao. Njegova omiljena anegdota je o čoveku koji je dugo stajao u redu za kobasicu, naljutio se, rekao da ide da ubije Gorbačova, otišao i ubrzo se vratio. Kad su ga pitali šta je bilo, propali ubica je odgovorio: „Veliki je red!“
I Jeljcin je rado prepričavao viceve o sebi, posebno kad trgne koju votku. Boris Nikolajevič, prvi predsednik Ruske federacije, često je pominjao ovaj: Jeljcin i Kučma (Leonid Davidovič, bivši predsednik Ukrajine) lete avionom i Kučma pita Jeljcina:
- Šta mislite, ako se naš avion sruši, ko će više žaliti: Ukrajinci ili Rusi?
- Pa, mislim da će to biti Belorusi.
- Zašto?
- Jer Aleksandar Lukašenko nije sa nama.
Predsednik Dmitrij Medvedev se nije izjašnjavao, a ovaj vic mu sigurno nije prijao:
- Zašto u vestima kažu „predsednik Medvedev“, a drugi se navode kao „predsednik Francuske“, „predsednik SAD“?
- Pošto ih imamo dva, treba da preciziramo koji.
- Kako dva?
- Pa Medvedev radi za predsednika Putina kao predsednik.
Kurir.rs/Anekdot.ru/B.M.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
