Džef Bezos, vlasnik najveće onlajn knjižare Amazon i najbogatiji čovek na svetu, verovatno nema mnogo neostvarenih snova, a jedan od onih za koje se zna je da napravi najveću arhivu digitalnih knjiga na svetu. Bila bi to moderna, digitalna verzija čuvene Aleksandrijske biblioteke koja je Aleksandriju, tadašnji grad vojnika i mornara pretvorila u centar kulture. Predstavljala je riznicu sveg znanja antičkog sveta pre nego što je nepovratno nestala u vatri.
Želja da se obnovi institucija takvog prestiža traje već vekovima, a Džefri Bezos samo je jedan u nizu onih koji imaju mogućnosti da razmišljaju o ovakvom poduhvatu.
Mnoge značajne ličnosti u istoriji želele su da ostave za sobom biblioteke i univerzitete koji će po kvalitetu nadživeti i njih i eru u kojoj su nastali. Julije Cezar je, ljubomoran na egipatsku reputaciju, nameravao da ostavi Rimu nadaleko čuvenu biblioteku, imperator Hadrijan izgradio je jednu u Atini, a Konstantin II osnovao 330.g. Carsku biblioteku u Konstantinopolju. Ipak, nijedna od njih nije mogla da se meri sa onom u Aleksandriji.
Antička Aleksandrija bila je sama po sebi dokaz da je sve moguće: metropola koju je napravio Aleksandar Makedonski sa velikim ambicijama na temeljima jednog sela, a zatim umro ne dočekavši da njegovo delo zasija punim sjajem, bila je novi grad u kome su živeli uglavnom vojnici i mornari. Kada je Aleksandrov vojskovođa Ptolomej osnovao ovde svoje carstvo, u grad su, osim njegove armije, pohrlile zanatlije i trgovci iz regiona, ali i brojni probisveti, što nije obećavalo da bi to ikada mogao da bude mesto u kome kultura igra neku ulogu. Aleksandrija je ipak postala i najpoznatiji centar knjiga i čitalaca u istoriji.
Nova dinastija tražila je način da namami intelektualce u ovu kulturnu zabit. Ptolomeji su ponudili tako neodoljive uslove i olakšice da se do 3. veka pre nove ere, kada je grad bio u zenitu, ovde okupljao intelektualni krem antičkog sveta.
Počelo je osnivanjem Muzeja – hrama devet muza u kome su negovani umetnost i nauka. "Bila je to drevna verzija 'trusta mozgova' – članove, koje su činili ugledni pisci, pesnici, naučnici i profesori, Ptolomeji su postavljali doživotno i davali im dobru platu, oslobađali ih poreza (što nije bila beznačajna suma), a imali su i besplatan stan i hranu. Nije bilo bojazni da bi mogli da ostanu bez sredstava, jer je institucija imala budžet koji je odobrio Ptolomej. Bili su pošteđeni svih prizemnih detalja svakodnevnog života kako bi posvećivali vreme uzvišenim intelektualnim poslovima", objašnjava Lajonel Kason u "Bibliotekama drevnog sveta".
Muzej se nalazio u jednom krilu palate, a njegov najbitniji deo činila je biblioteka. Nikada nije utvrđeno koliko je tačno svitaka imala na policama, a najveći broj koji se u jednom trenutku pominje je 700.000. Zna se, međutim, da je bila odlično organizovana po piscima i žanrovima. U biblioteci se prikupljalo znanje čitavog poznatog sveta – bibliotekari su vredno prepisivali dela koja su donošena iz Atine i sa drugih mesta, a poliglote su prevodile dela sa varvarskih jezika na grčki. Priča se da je Ptolomej III veoma skupo platio Atinjanima da mu pozajme rukopise dramskih pisaca Eshila, Sofokla i Euripida, ali im je podvalio i vratio kopije, a originale zadržao.
Ne zna se kada je i kako biblioteka uništena, ali se pre veruje da je njeno nestajanje trajalo vekovima nego da je nestala u jednom određenom događaju. Početni udarac je sasvim sigurno zadao Julije Cezar 48. godine pre nove ere, tokom sukoba sa Ptolomejem XIII. Istorijski podaci ne govore da li su Rimljani zapalili samu biblioteku, ili su u skladištu u luci, dok su palili brodove, nastradale i knjige koje su se tu nalazile (verovatno se desilo ovo drugo).
Biblioteka je i posle toga nastavila da postoji, ali je tri veka kasnije u novom velikom požaru tokom napada cara Aurelijana izgoreo veći deo grada. Godine 391. aleksandrijski patrijarh Teofil predvodio je hrišćane u uništavanju paganskih hramova, a na udaru su se prvo našle – knjige. Američki astrofizičar Karl Sejgan povezao je vreme nestanka biblioteke sa smrću Hipatije, najpoznatije filozofkinje i matematičarke antičkog sveta, koju je razjarena masa hrišćana ubila u vreme sukoba između guvernera Oresta i arhiepiskopa Kirila. U jednoj epizodi serije "Kosmos" Sejgan je rekao da su poslednji ostaci biblioteke uništeni one godine kada je Hipatija umrla (415. godine), a kulturolog Stiven Grinblat smatra da je Hipatijino ubistvo obeležilo pad intelektualnog života u Aleksandriji.
Kao poslednji, ali najmanje verovatan uništitelj biblioteke, pominje se kalif Omar iz Damaska čija je vojska 642. godine osvojila Egipat i za koga se govorilo da je uništio sve preostale knjige jer nisu bile u skladu sa Kuranom.
Nestanak Aleksandrijske biblioteke smatra se kulturnom katastrofom koja odjekuje i dva milenijuma kasnije i upozorava da je samo nekoliko šibica u pogrešnim rukama dovoljno da zapali vekove sticanog znanja.
Kurir.rs/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
