Kada je 18-godišnji Adam Rajner otišao da se prijavi u austrougarsku vojsku 1917, nameravao je da doprinese svojim zaslugama – a možda i životom – boreći se u Prvom svetskom ratu. Ali vojni zvaničnici su pobledeli kada su ga ugledali. A evo i zašto.
Nije bio viši od 143 cm, što je odgovaralo kliničkom pragu za "osobe niskog rasta". Rajner je bio odbijen. Da ga je ta ista grupa vojnih lica videla samo nekoliko godina kasnije, verovatno ga ne bi prepoznali.
Neverovatno, Rainer je porastao na više od 233 cm, što je podvig fiziologije koji je kasnije doveo do toga da mu je Ginisova knjiga rekorda dodelila titulu čoveka sa "najpromenljivijim rastom" u istoriji.
Uzrok naglog rasta verovatno je bio tumor
Fotografije za koje se tvrdi da su Rajnerove redovno kruže internetom. Iako ove slike imaju sumnjivo poreklo i natpise – čini se da malo njih zapravo prikazuje Rajnera, na bilo kom od njegovih ekstremnih merenja visine – njegov neverovatan nalet rasta je dobro dokumentovan.
Verovatan uzrok je bila akromegalija. Ovaj poremećaj hipofize, često uzrokovan inače benignim tumorom, može izazvati naglo povećanje lučenja hormona rasta, što dovodi do prevelikih crta (šake, stopala ili lice), kao i rasta.
To je isto stanje koje je imao Andre Rusimof, poznatiji kao "Andre the Giant", koji je iskoristio svoje veliko telo od 215 cm za veliki uspeh u svetu profesionalnog rvanja.
Rajner nije imao takve prilike, jer njegov rani život nije imao naznake da će postati tako impozantno prisustvo.
Bio je nizak, ali ne i "osoba niskog rasta"
Rođen 1899. godine u Gracu u Austriji, Rajner je bio ispod prosečne visine u odrasloj dobi, a dokumentovano je u vreme kada je pokušao da se pridruži vojsci bio visok između 105 i 143 cm. Prema zagovaračkoj grupi "Mali ljudi Amerike", ovo bi Rajnera stavilo pod svoju definiciju osobe niskog rasta, što može biti medicinsko ili genetsko stanje koje rezultira niskim rastom i proporcionalnim ili nesrazmernim trupom i udovima.
Međutim, bilo je naznaka da Rainerova veličina nije bila tako lako klasifikovana.
Prema Ginisu, njegove ruke i stopala su bile prosečne veličine.
- Roditelji su bili prosečne visine, pisao je lekar dr Oskar Hirš dok je lečio Rajnera 1930.
- U 21. godini počeo je brzo da raste, posebno ruke i stopala, a takođe i glava. Trebali su mu širi šeširi i veće cipele.
10 godina je rastao po 7 cm godišnje
Rajnerov nalet rasta trajao je više od jedne decenije. Od 21. do 31. godine, rastao je u proseku 7 cm godišnje, na kraju usporavajući kada je dostigao visinu od 215 cm. Kao rezultat akromegalije, njegove crte lica su postale preuveličane, a počeo je da razvija izraženu krivinu kičme. Iako akromegalija u to vreme nije bila dobro shvaćena, lekari su shvatili da bi bilo najbolje da intervenišu pre nego što Rajner počne da ima ozbiljne komplikacije.
Godine 1930. Hirš je izvršio operaciju uklanjanja tumora hipofize i zaustavljanja njegovog rasta. Rajner je preživeo tada rizičan postupak, ali poremećaj nije u potpunosti eliminisan. Kičma mu je i dalje zadavala probleme, a on je nastavio da raste, iako sporije nego ranije. Između 1932. i 1950. godine dobio je još oko 17 cm visine.Neki izveštaji opisuju Rajnera kao nemoćnog kasnije u životu, iako to nije baš tačno. Mogao je da brine o sebi uprkos nelagodnosti svoje veličine. Nakon nekoliko godina provedenih u Austriji, otišao je u ambulantu, gde je ostao do smrti od perforiranog creva 3. februara 1950. godine.
Kako je visina jednog čoveka mogla da ide iz jedne krajnosti u drugu?
Hirš je spekulisao da se tumor hipofize nije razvio sve dok Rainer nije napunio 20 godina. Pre toga, njegova funkcija štitne žlezde je bila abnormalna, što je doprinelo njegovom nedostatku rasta.
Iako je Rajnerova visina bila impresivna, on nije najviši čovek na svetu koji je ikada živeo. Ta čast pripada Robertu Vadlovu, čiju su Ginisovi predstavnici visinu izmerili na 271 cm 1940.
To što je Rajner doživeo život i kao mala osoba i kao džin je praktično bez presedana, pružajući mu perspektivu, i bukvalnu i figurativnu, koja se možda nikada neće ponoviti.
(Kurir.rs/Blic žena)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
