OVO JE JEDAN OD NAJUŽASNIJIH SRPSKIH OBIČAJA: Postojao je godinama, a čitava sela su gledala njegovo jezivo i potresno IZVRŠENJE!

Serija "Nečista krv - gred predaka" prati događaje koji su se dešavali pre onih, dobro poznatih, u romanu Bore Stankovića. Upravo ova serija je bila povod rasprave o mnogim srpskim običajima.

Šta je lapot?

Lapot spada u najstrašnije običaje civilizacije, jer je reč je o ubijanju starih, a najbližih članova porodice. On nije samo vezan za naše krajeve, već je bio prisutan i kod naroda Severne Evrope, ali i kod američkih Indijanaca i Japanaca. Postavlja se pitanje da li je lapot bio vrsta drevne eutanazije, a prikazuje odnose deteta i roditelja, čije je izvorište Edip, mitološki junak Grčke.

Latop u Srbiji i regionu

Lapot je mitski običaj senicida u Srbiji, odnosno ubijanje roditelja ili starijih članova porodice, onda kada njihovo izdržavanje postane preveliki teret za porodicu. Prema pisanjima T. R. Đorđevića iz 1918. godine o običajima brdskih predela okoline Zaječara, ubistvo bi bilo izvršavano sekirom ili motkom, i celo selo bi bilo pozvano da prisustvuje događaju. U nekim mestima bi stavljali kukuruznu kašu na glavu osobe pre ubistva da bi na taj način pokazali kako kukuruz ubija starce, a ne oni sami.

Ova legenda ima svoj koren u narodnim pričama o rimskoj vlasti i lokalnim tvrđavama kojima su gospodarili, a antropolog Senka Kovač u jednoj studiji o starenju pominje da se u Istočnoj Srbiji imenom "lapot" naziva običaj ubijanja starih.

Ovaj običaj je bio zastupljen u Istočnij Srbiji, makedonskom Torbešiju (oblast Skoplja), delu Crne Gore (pleme Pješivac npr.) i zapadni deo Bosne i Hercegovine. Ubijanje su najčešće vršili njihovi sinovi i rođaci uz prisustvo celoga sela. Seoski telal bi išao od kuće do kuće i vikao: "Lapot je u toj i toj kući, dođite na podušje."

Na različite načine su ubijali starce, pa se tako u Homolju praktikovalo odrubljivanje glave sekirom ili plugom, u Timoku ubijanje motkom, u Makedoniji su klali, u Crnoj Gori udarali sekirom u potiljak, dok su u Bosni trovali. S obzirom da su verovali da ih posle smrti čeka bolji život, starci su se pokoravali ovom drevnom običaju, pa sinove čak i blagosiljali: "Sine moj, da si živ i zdrav mnogo godina i da dočekaš starost, pa i tebe sin ovako da isprati na onaj svet."

Mit ili stvarnost

U studiji objavljenoj 1999. godine Bojan Jovanović tvrdi da su prethodni antropolozi poput Trojanovića, Đorđevića i Čajkanovića pomešali mit sa stvarnošću i da je dobro poznata priča o unuku koji je sakrio svog dedu da bi ga zaštitio od lapota posle loše žetve, vraćajući ga potom u selo gde je mudrost starog čoveka pomogla da se preživi, služila upravo kao osnova za utemeljenje mišljenja da stari ljudi treba da budu poštovani zbog svog znanja i zbog mudrih saveta.

Postoji i legenda da je sin ubio svoga oca, pa ga je pomoću kuke vukao do groblja. Vodio je i svoga sina. Kada su stigli do groblja on htede da baci kuku ali mu dete reče: "Ne bacaj kuku! Biće mi potrebna kad ti ostariš."

Lapot u književnosti i na filmu

Roman "Lapot" iz 1992. godine je dobio NIN-ovu nagradu, 2004. godine italijanska agencija ANSA izvestila je iz Beograda da je pokušaj srpske vlade da usvoji zakon koji ograničava besplatno deljenje lekova građanima preko 60 godina starosti, okarakterisan kao pokušaj lapota od strane srpskih medija.

Ovaj običaj je bio tema dokumentarne TV drame "Legenda o Lapotu" Gorana Paskaljevića, u kome posle loše žetve stariji čovek biva ritualno ubijen pošto ne može više da radi.

Bio mit ili stvarnost, obrađen u umetničkim delima, on nas opominje i nosi poruku da će i današnje mlade generacije nekada pripadati starijoj populaciji koja će zavisiti od dobrote i samilosti mlađih.

(Kurir.rs/BlicŽena)

Bonus video: