Jedan od najbizarnijih i najbesmislenijih eksperimenta u istoriji, bar kada je reč o onim socijalnim, odigrao se davne 1973. godine, a rezultat istog bio je vrlo neobičan i daleko drugačiji od onog kakav se očekivao... Uprkos tome što sve liči na ekstravagantan rijaliti šou ili uvod u dobar triler, zapravo je čitava priča istinita.
Sve je počelo godinu dana pre samog ukrcavanja, kada se lekar Santijago Henoves vraćao u Meksiko Siti sa konferencije o istoriji nasilja. Avion kojim je Santijago leteo bio je otet, a on je sa još 103 putnika ostao da bude talac petorice naoružanih muškaraca. Ovaj incident nije imao tragičan kraj - svi taoci su oslobođeni u zamenu za političke zatvorenike.
No, pomenuti lekar je smatrao da je to što se našao u otetom avionu "isuviše dobro da bi bila istinito", u svetlu toga da je bio jedan od vodećih stručnjaka za biološku antropologiju i neko ko je život posvetio proučavanju nasilnog ponašanja. Ovo iskustvo ga je toliko inspirisalo da je osmislio sličan eksperiment koji je za cilj imao da proveri ljudsko ponašanje i sklonost agresiji u specifičnim okolnostima.
Njegova ideja je bila da okupi grupu ljudi koja će zajedno ploviti otvorenim morem, a ovo je smatrao sjajnom labaratorijom za posmatranje ljudskog ponašanja.
- Testovi na životinjama pokazali su nam da se može izazvati agresija kad ubacimo različite vrste pacova u ograničen prostor. Voleo bih da vidim da li važi isto za ljude - pisao je tada.
Lekar je sagrado splav veličine 12x7 metara sa samo jednom kabinom koja je bila dovoljno velika da ljudi legnu u njoj, ali ne i da stoje. Toalet je bio smešten napolju tako da ga svi vide. Splav nije imao ni motor, ni struju, ni pomoćna vozila, i nazvan je Acali (kuća na vodi). Trebalo je da se plovi 101 dan na moru na putu od Kanarskih ostrva do Meksika, a pored njega zamislio je da tu bude još 10 ljudi.
Henoves je eksperiment oglasio u nekoliko svetskih novina i bilo je na hiljade zainteresovanih, ali je ovaj antropolog imao vrlo jasnu viziju koga želi. Na kraju je izabrao četiri muškarca i šest žena različitih nacionalnosti, veroispovesti i društvenog statusa. Ženama su dodeljene rukovodeće funkcije na brodu, a muškarcima fizički poslovi, i ovakav poredak nije bio slučajan.
- Pitao sam se da li će dodjeljivanje moći ženama rezultirati s više ili manje nasilja - rekao je Genoves, koji je dosta toga ciljano radio kako bi stvorio atmosferu nasilja.
Acali je isplovio 13. maja 1973, a ubrzo su mediji ovaj splav okarakterisali kao "splav seksa" i neprestano su pisali o orgijama na istom. No, iako se Santijago iz petnih žila trudio da podstakne seksualne odnose prožete sukobima, istina je bila sasvim drugačija.
- Naučne studije sa majmunima pokazale su postojanje veze između seksualnosti i nasilja, u kojoj je većina sukoba između mužjaka potekla od dostupnosti ženki u ovulaciji. Da bih potvrdio da se to događa i među ljudima, namerno sam izabrao seksualno privlačne subjekte. Budući da je seks povezan s krivicom, u grupu sam uključio i rimokatoličkog sveštenika iz Angole Bernarda - objasnio je kasnije u jednom tekstu.
Nekoliko njih je zaista stupilo u seksualne odnose, ali to nije izazvalo napetost niti tenziju u grupi. Kada ga je kapetan broda - Šveđanka Marija Bjornstam - upitala šta je cilj svega, Santijago je odgovorio da "želi da otkrije kako se dolazi do mira na Zemlji".
Rezultat je bio sasvim drugačiji od onoga što je bilo ko, a najmanje sam lekar očekivao - jednostavno nije bilo očekivanog nasilja.
- Shvatio sam da sam jedina osoba koja je pokazala bilo kakav znak nasilja na splavu bio ja - zaključio je.
S druge strane, većina grupe je želela da ga ubije, ali su to priznali tek godinama kasnije.
"Svima nam je palo na pamet u isto vreme", priznala je američka inženjerka Fe Sejmor u dokumentarcu "Raft" snimljenom 2018. godine.
"Veoma je teško bilo podneti njegovo psihološko nasilje", napomenuo je drugi član posade Ezuke Jamaki iz Japana, a dodao je da su razmišljali o tome da ga "slučajno" gurnu u more ili ubrizgaju drogu.
Santijagov univerzitet se zbog medijskih natpisa o "splavu seksa" distancirao od ovog istraživanja, ali grupa učesnika smatra da je bio uspešan.
"Henoves je bio toliko fokusiran na nasilje i sukob da nije shvatao da ih sve vreme on ima u rukama. Krenuli smo kao 'mi' i 'oni', a ostali smo 'mi'", rekla je Fe.
(Kurir.rs/ŽenaBlic/A.G.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
