Na zaprepašćenje svoje majke, Marko je napokon priznao da neće da ide u školu jer preživljava torturu od drugih đaka zbog klempavih ušiju– Prvo se žalio na mučninu. Onda na bol u stomaku, pa u glavi. Pedijatar nije mogao da ustanovi šta je u pitanju pa nas je poslao kod specijaliste, jednog, drugog, trećeg. Na kraju, posle dve nedelje „tumaranja“ po klinikama i bolnicama i neizvesnosti koja nas je navodila da nam na pamet padaju svakakve dijagnoze, lekari su ustanovili da je naš sin Marko zdrav ko dren i da mu baš ništa ne fali. Bar ne u fiziološkom smislu – priča Milena Tanasković, koja je odlučila da problem svog deteta podeli sa čitaocima Narodnog lekara da bi, ukoliko i njihova deca imaju sličan problem, na vreme reagovali i sprečili eventualnu psihičku torturu nad mališanima.O čemu se radi?Tek je psiholog kroz razgovor s devetogodišnjim Markom ustanovio da dečak zapravo izbegava odlazak u školu i da su čak na „psihičkoj“ osnovo počeli da mu se ispoljavaju simptomi kao što su blago povišena temperatura, glavobolja i mučnina, kao i da često „hvata krivine“ jer više nije mogao da podnese šale i prozivke većine đaka.„Klempa“, „Dambo“, „Propeler“ neki su od nadimaka koji su mu dodelili školski drugari. Marko je leti počeo da nosi kačket i na času, a zimi kapu, pa je učiteljica zvala roditelje na razgovor.– Odbijao je da skine kačket na času, pa smo mu zapretili zabranom treniranja fudbala. Nisam mogla da shvatim da on zapravo prolazi kroz pakao u školi! Nikada nam nije ni reč rekao u vezi sa ušima, a ja sam smatrala da je još dete i da ne mora da ide na operaciju dok ne poraste. Nisam htela da ga mučim. Tek kada je psiholog iz njega „iščupao“ priznanje i otkrio o čemu se radi, shvatila sam koliko sam pogrešila – priznaje Milena. Dečak se preporodio mesec dana od operacije. Sada bez problema ide u školu, druži se, ne izbegava drugu decu.Pomoć u pravo vremeProf. dr Marjan Novaković, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije i nekadašnji načelnik Vojnomedicinske akademije u Beogradu, savetuje roditelje da decu kod kojih je izražena klempavost odvedu na operaciju od šeste godine pa nadalje.– Tada se završava razvoj ušne školjke i najbolje je zahvat obaviti u ranijem uzrastu, pre svega zbog psihološkog momenta. Deca tog uzrasta su vrlo surova. Šale se na način kojim povređuju vršnjake, a da nisu ni svesna koliko to loše utiče na njih, stvara im kompleks i osećaj niže vrednosti – objašnjava prof. dr Novaković, koji je obavio veliki broj ovih operacija, a najmlađi pacijent imao je devet godina. Operacija kod dece radi seu opštoj anesteziji dok se kod odraslih radi u lokalnoj.– Oporavak traje oko nedelju dana, kada se uklanja zavoj, a za sedam dana i konci. Prilikom operacije hrskavica se skida odnosno modelira u novi položaj. A što je najvažnije, efekti su trajni – ističe naš sagovornik .
Tekst : Katarina Martić
Trajno i bez komplikacijaAko je ugao između zadnje strane uva i glave veći od 30 stepeni, onda kažemo da je uvo klempavo (jedan od parametara)Najvažniji deo operacije je modeliranje hrskaviceRez se pravi iza uva i kasnije se ne vidiOd akutnih komplikacija najčešći je prolazni hematom (nakupljanje krvi između kože i hrskavice)Od hroničnih može se javiti prolazna utrnulost. Ako se operacija korektno obavi, komplikacije su retkeRezultati kod ove vrste operacija su trajni
Šta posle operacijePrema rečima prof. dr Marjana Novakovića, već nakon dva sata provedena u bolnici, pacijent može da ide kući.– Posle operacije zavoj se nosi sedam dana, a potom i traka za uši (slična onoj koju nose skijaši) još sedam dana. Konci se najčešće skidaju četrnaestog dana posle operacije, dok se traka za uši nosi još dve nedelje za vreme spavanja – objašnjava prof dr Novaković i napominje da naporne aktivnosti i bavljenje sportom koji uključuje direktni kontakt treba izbegavati mesec-dva dana.
