Gubitak vida za svakog čoveka predstavlja jednu od najtežih posledica neke bolesti, pa i kada se dogodi u starijem životnom dobu. To samim tim vuče niz drugih posledica, poput teškog snalaženja u prostoru i obavljanju osnovnih životnih potreba, kao i delimičnu ili pak potpunu zavisnost od drugih ljudi. Bez simptomaJedna od bolesti koja nosi rizik od slepila jeste glaukom – podmuklo očno oboljenje koje na početku ne pokazuje nikakve simptome, a veoma brzo može oduzeti jedno od najvrednijih ljudskih čula. Zbog toga se on naziva i tihim kradljivcem vida. Međutim, za tu vrstu oboljenja, možda više nego i za jednu drugu bolest, važi čuveno pravilo – bolje sprečiti nego lečiti, pogotovo zbog činjenice da efikasan lek za glaukom i ne postoji. Zato je najvažnije redovno ići na oftalmološke preglede, naročito u dobu posle 45. godine i obavljati ispitivanja koja će na siguran način ukazati na pojavu „kradljivca vida“. Glaukom izaziva postepeno oštećenje i propadanje nervnih vlakana mrežnjače i očnog nerva usled povećanog očnog pritiska. To su delovi oka koji su zaduženi za prenos svetlosnih signala do centra u mozgu gde se formira slika predmeta. U početku taj proces ne daje nikakve simptome, međutim, kada bolest uznapreduje, pacijent počinje da primećuje gubitak perifernog vida. Naime, tada se izoštreno vide samo centralni predmeti ili osobe, dok sve ostalo oko njih postaje zamućeno. Vremenom dolazi do širenja magle i potpunog gubitka perifernog vida, zbog čega se pacijent teže orijentiše u prostoru. Kako bolest napreduje, tako se gubi i takozvani centralni vid, što je, prema rečima oftalmologa, početak potpunog slepila. U toj fazi ne postoji efikasan način da se vid makar delimično povrati i bolest zaustavi. Bolest je naslednaDosadašnja istraživanja su pokazala da glaukom može da se okarakteriše kao nasledna bolest jer se češće javlja u nekim porodicama. Zato se preporučuju redovni pregledi ako se zna da je neko od bliskih rođaka imao glaukom. Takođe, pod povećanim rizikom da obole jesu pacijenti koje pate od nekog kardiovaskularnog poremaćaja, poput ateroskleroze, izraženog niskog ili visokog krvnog pritiska, nekog nervnog oboljenja, poremećaja disanja za vreme spavanja, šećerne bolesti, zatim ukoliko primaju dugotrajnu kortikosteroidnu terapiju ili su ranije imali neku težu povredu oka. Usled svih tih poremećaja postoji rizik od nastanka povišenog očnog pritiska, koji je u stvari posledica neadekvatnog i nedovoljnog oticanja takozvane očne vodice. Kada se to ne dešava u odgovarajućoj meri, vodica se nakuplja i prirodno povećava pritisak u oku. Usporite bolestTerapija može da zaustavi napredovanje bolesti, ali ne i da popravi oštećenja. To je još jedan razlog zašto je važno otkriti glaukom što ranije. Terapija traje doživotno, a zasniva se na ukapavanju antiglaukomskih kapi koje smanjuju lučenje očne vodice ili povećavaju njeno oticanje i tako spuštaju očni pritisak. Ukapavaju se svakodnevno, ujutro i uveče, 1-2 kapi po oku. Lekar svakom pacijentu ponaosob prepisuje i lekove, u zavisnosti od vrste glaukoma, kao i od ukupnog stanja pacijenta. Ako takva vrsta lečenja ne daje rezultate, primenjuje se laserska metoda, koja se takođe određuje individualno.
Tekst: Tamara Marić
Imate li glaukom?Merenje očnog pritiska jedna je od najvažnijih faza oftalmološkog pregleda, posebno kada je reč o pacijentima starijeg doba. Ukoliko su vrednosti više od 21 mmHg, može se posumnjati na glaukom, pa su neophodna dalja ispitivanja. Pregled očnog dna podrazumeva utvrđivanje da li kod određenog pacijenta već postoje promene na očnom nervu, koje nastaju usled povišenog očnog pritiska. Pregled se obavlja tako što oftalmolog najpre proširi zenice pacijentu, a zatim obavi ispitivanje pomoću specijalne lupe pod biomikroskopom. Provera vidnog polja omogućava da se utvrdi da li se kod pacijenta javljaju tzv. ispadi u vidnom polju, koji su karakteristični za glaukom i kojih on obično nije svestan. Lasersko snimanje očnog živca na najprecizniji način pokazuje da li je neka osoba obolela od glaukoma. Ovom metodom se na osnovu laserskog snimka očnog živca utvrđuje njegovo stanje, kao i stanje mrežnjače, što može ukazati na postojanje bolesti i njenu uznapredovalost.Lasersko snimanje očnog živca i žute mrlje sprovodi se tzv. optičkom koherentnom tomografijom, koja daje kompletnu sliku stanja.
Ko obavezno mora na redovne preglede→ osobe starije od 60 godina→ oni kojima često pucaju kapilari u očima→ ljudi koji su od mladosti kratkovidi→ pacijenti koji imaju disperziju pigmenta u oku i povećan očni pritisak
SAVETI→ Zbog podmukle prirode glaukoma svako ko dolazi na očni pregled, posebno radi određivanja dioptrije za naočare za čitanje, a ima više od 45 godina, treba da izmeri i očni pritisak.→ Ako vam je utvrđen glaukom, izbegavajte konfliktne situacije i ne izlažite se stresu jer nerviranje povećava očni pritisak.→ Lekari preporučuju da noću spavate minimum 7-8 sati s povišenim uzglavljem, jer niži položaj glave može da vam poveća očni pritisak.→ Spavajte u dobro provetrenoj sobi, ne jedite previše masnu i začinjenu hranu i ne večerajte neposredno pre odlaska na spavanje.→ Dnevno pijte 1,5 litar tečnosti, nikako više od toga, ali izbegavajte kafu i pivo jer povećavaju očni pritisak.→ Obavezno ostavite cigarete i izbegavajte duvanski dim.
