DA LI STE I VI POČELI DA ŽMIRKATE? Evo kako možete da savladate PROBLEM!

Kratkovidost ili miopija (reč grčkog porekla, označava kratak vid) nastaje uglavnom kao posledica prejakog loma zraka svetlosti u prozirnim strukturama oka kroz koje svetlost prolazi do mrežnjače, tzv. velikom oku. U jednom ili drugom slučaju, zrake svetla koje ulaze u oko lome se ispred mrežnjače, na kojoj nastaje nejasna slika promatranog predmeta i to nejasnija ako je predmet dalji.

Za nastanak i razvoj kratkovidosti postoje mnoge teorije - mehaničke, konstitucionalne, biološke. Navode razne uzroke, slabu ishranu ili preteranu gojaznost, endokrine poremećaje, alergije, hemijski deficit, nošenje ili pak nenošenje naočara, nasleđe... Mnogi nisu izdržali test vremena.

Rad na blizinu, tvrdi se, uslovljava nastanak miopije, što može da objasni varijaciju pojave kratkovidosti u različitim društvenim kategorijama.Nastoji se da se dokaže ideja da pojavi kratkovidosti prethodi intelektualni skok. Drugi autori čak iznose hipotezu da gen odgovoran za kratkovidost dobija pogodnost u razvoju i da je u direktnoj vezi sa razvojem inteligencije, da stimuliše mozak. Isto tako, može se čuti da umerena i stabilna miopija najbolje odgovara potrebama života i rada u civilizovanom i industrijskom društvu.

-Svega 1-2% novorođene dece je kratkovido. Problem se javlja kao posledica teškog porođaja (upotreba vakuum ekstraktora), ili kod nedonoščadi nakon boravka u inkubatoru. Uglavnom se otkriva pri polasku u školu ili kasnije, početkom puberteta. Benignog je toka, praćen umerenim porastom dioptrije dok dete raste, sa dobrim vidom uz upotrebu korekcijskih stakala i bez patoloških promena u drugim strukturama oka - objašnjava dr Snežana Babić.

Takva deca nisu hendikepirana u odnosu na vršnjake, mogu da ispunjavaju sve zahteve koje škola, sport ili druge aktivnosti stavljaju pred njih. Međutim, može da se javi osećaj inferiornosti ili ružnoće, pogotovo kod devojčica. Suze se često javljaju uz propisivanje prvih naočara, pa je presudna podrška okoline, naročito roditelja.

Pored ove benigne forme, postoji i progresivna ili maligna miopija praćena brzim rastom (preko četiri dioptrije svake godine), sa promenama i na ostalim očnim strukturama koje mogu dati razne komplikacije i ozbiljno i trajno ugroziti vid. U tom slučaju se određuje odgovarajuća korekcija naočarima.

- Njima se mora postići optimalni vid na daljinu i blizinu, a treba da budu ugodne za nošenje. One odgovaraju vrednosti najmanjeg minus stakla sa kojim se može pročitati poslednji red koji odgovara granici normalnog vida. Samo u retkim slučajevima viših kratkovidosti, a kasno otkrivenih, može se početi sa nešto slabijom dioptrijom jer su za oštriji vid potrebna jača stakla za koje pacijent možda nije odmah spreman.

Ako i vi škiljite, čitajte sedeći za stolom, sa dobrim osvetljenjem na stolu, ali i centralnim svetlom da bi se izbegao jak kontrast osvetljenog stola i tamne prostorije. Svetlo mora da bude sa leve strane da se ne bi zaklanjalo desnom rukom kod pisanja. Naravno, poželjniji je rad uz dnevno osvetljenje, ali to nije moguće uvek postići.

-Udaljenost za čitanje treba da bude puna dužina ruke. Vrlo je štetno čitanje u ležećem položaju, uz slabo osvetljenje. Televizor se može gledati, ali umereno, a kompjuter je vrlo zamoran za oči i kad služi za zabavu i kad je pomagalo u poslu. Buljenje u ekran smanjuje broj treptaja, sekreciju suza, pa subjektivno mogu da se jave osećaji suvoće i peckanja u očima, uz više ili manje izraženo crvenilo. Treperavost svetla treba smanjiti dodatnim zaštitnim filterima, namestiti ekran u visini očiju.

Kod kratkovidih, osim u slučajevima vrlo malih dioptrija, preporučuje se stalno nošenje naočara kako bi se sprečio nastanak eventualnih komplikacija, a postoji i mogućnost korekcije vida i kontaktnim sočivima.

U cilju smanjenja kratkovidosti, može se primeniti i tzv. refrakcijska hirurgija. Zahvatom na rožnjači se menja zakrivljenost kako bi se svetlo preciznije fokusiralo na mrežnjaču. Danas se to najčešće čini laserom.

Simptomi i pravilno postavljanje dijagnoze

Najuočljiviji znak je slab, zamućen vid na daljinu, u kući primicanje knjige, novina, ručnog rada, približavanje televizoru. Kratkovidi škilje i stiskaju kapke kada žele da vide na daljinu. Zbog širokih zenica i većeg preobražaja zraka svetla, vid je i noću lošiji. Glavobolje su retke, ako ih ima - prate uglavnom neka druga oboljenja.

Dijagnoza se utvrđuje tokom očnog pregleda i sprovođenja testiranja kod oftalmologa kako bi se precizno odredila tačna dioptrija.

Retinoskop se koristi za početnu procenu o statusu refrakternosti pojedinog oka, potom i foropter, instrument za subjektivno poboljšanje i time se utvrđuje tačna dioptrija.

Nasledni faktor

Nesumnjivo, nasledni faktor ima značajnu ulogu, miopija se češće ispoljava u porodici kratkovidih, premda se ne mora pojaviti u svakoj generaciji, u istom životnom dobu i istoj jačini refrakcijske greške.

Savet plus

Idete na redovne kontrole očiju, čak i ako ne primetite nikakve simptome, posebno kad napunite 40 godina:

• Svakih pet do deset godina između 20. i 30. godine
• Svake dve do četiri godine izmađu 40. i 45. godine
• Svakih jedne do tri godine između 55. i 64. godine
• Svake godine nakon navršenih 65. godina

Ako već nosite naočare, kontaktna sočiva ili imate određene probleme, na kontrole treba da idete češće, po preporuci oftalmologa.

Važno je da znate

Nema čekanja

Javite se odmah oftalmologu ako ste iznenada izgubili vid sa ili bez boli, ako vam je vid zamagljen, blešti vam pred očima, dupliraju se slike ili javljaju crne tačkice.

Pravilna ishrana

Jedite sirovo voće i povrće ili kuvajte na pari. Šargarepa, lisnato zeleno povrće, jaja, morski plodovi, pasulj, grašak, crvene paprike, citrusi, orašasti plodovi su najbolji za zdravlje očiju.

Dodaci ishrani

Pojedini preparati mogu da uspore razvoj miopije. Treba da sadrže vitamine A, C, E, omega 3 masne kiseline, lutein, zeaksantin, kalcijum, cink

Kad stižu rezultati

Nekoliko sati nakon laserske korekcije dioptrije primetićete poboljšanje vida. Većina pacijenata može da se vrati na posao ili svakodnevnim aktivnostima, pa i vožnji automobila, u roku od 48 sati, osim ako rade u prašnjavom i prljavom okruženju. Za njih pošteda traje duže, obavezno treba da nose zaštitne naočare.

Šta treba da radite

Oči su posle zahvata laserom osetljive na svetlo. Nisu mnogo, ali mogu da suze i zato se pacijentima preporučuje da nose sunčane naočare. Takođe, za vreme spavanja, pet noći nakon operacije, treba da na oči stave svetlopropusne štitnike radi zaštite.

ZA: Laserska korekcija dioptrije

Više od 30.000.000 ljudi širom planete uspešno je operisano, verovatnoća da zahvat ne uspe je 1000:1. Čak 96 odsto ovih pacijenata danas ima savršenu oštrinu vida.

Zahvat, u proseku, traje svega desetak minuta po oku - za najviše 20 minuta dobićete savršen vid za koji vam više nikada neće biti potrebne naočare ili sočiva.

Važno je da znate i da ne treba da se plašite bola, nećete ga uopšte osetiti. Ni u jednom trenutku, anestetske kapi za oči će odmah učiniti svoje. Ako se pre laserskog smanjivanja dioptrije ipak uznemirite, što je i razumljivo, jer ćete biti prvi put podvrgnuti ovakvom zahvatu, zamolite ordinirajućeg lekara da vam prepiše nešto za smirenje.

Ne treba da se plašite ni toga da ćete za vreme operacije trepnuti ili pomaknuti oko. Vaše oči će sve vreme zahvata držati otvorenima poseban držač koji onemogućava treptanje. A pomaknete li kojim slučajem oko tokom zahvata, što je moguće (retko se dešava) i dozvoljeno, ali ne previše, laser će takav pokret uočiti i automatski prekinuti sa radom dok se oko sasvim ne primiri.

Sebi odaberite najbolje

Staklena sočiva su veoma otporna na ogrebotine, ali je njihov najveći nedostatak što su teška i deblja od drugih. Ako ih polomite, možete i da se povredite.

Takođe, ova vrsta sočiva često ne sadrže sloj protiv UV zračenja i antirefleks sloj. Ako ih imaju, to umnogome poskupljuje sočiva.

S druge strane, plastična sočiva su lagana, sadrže UV zaštitu i antirefleks sloj, jednostavna su za nošenje, ali ako se svakodnevno pravilno ne održavaju, tačno prema uputstvu, mogu da dovedu do infekcije oka.

I ovo treba da znate

Kratkovidost je često udružena sa mišićnom neravnotežom: uglavnom se susreće povremeno ili stalno skretanje jednog ili oba oka upolje, ređe prema nosu, unutra. Može predstavljati estetski problem, ali je daleko važniji funkcionalni jer se radi o “zajedničkom”gledanju, tzv. binokularnom vidu. Poremećaj ovog vida dovodi do celog niza subjektivnih smetnji raznog intenziteta, a nakon dužeg rada i do glavobolja, vrtoglavice i povraćanja. Mogu se otkloniti vežbama u specijalizovanim ortoptičko-pleoptičkim kabinetima.

KRATKOVIDST I IQ

Kratkovidost je zastupljenija među studentima, profesorima, lekarima nego među opštom populacijom. Ove osobe imaju veći IQ u odnosu na osobe sa hiperopijom (dalekovidost), bolji su analitičari, imaju veći akademski uspeh i nisu sklone velikom riziku

Stručni konsultant za ovu temu bila je dr mr sc. med. Snežana Babić, specijalista oftalmologije i strabologije