Ovih dana svako malo ljudi odu do apoteke i uzimaju vitamine, da bi se zaštitili od raznih virusa, a najviše od korone. Međutim postoji problem kada se ne zna tačno šta i koliko treba, a kada se promaši količina vitamina koja se konzumira, to može ozbiljno da naruši zdravlje.
Vitamini su mikronutrijenti neophodni našem telu za normalno funkcionisanje brojnih fizioloških procesa. Kako telo nema sposobnost da ih proizvodi, važno je da ih redovno unosimo putem hrane. Međutim, u savremenom načinu života, gde se zdrava, izbalansirana ishrana često zanemaruje, skloni smo da vitamine uzimamo na svoju ruku ne vodeći računa o tome šta nam zaista treba i u kojim količinama. Ovo je naročito izraženo otkako je proglašena epidemija korona virusa, a najveći problem je što tako možemo da napravimo veliku štetu našem zdravlju.
- Vitamin A, D, E i K se rastvaraju u mastima i deponuju u telu. Ako ih unosimo u nedozvoljeno velikim količinama, zalihe se prepune i oni mogu ispoljiti neželjene efekte. Vitamini B kompleksa i vitamin C se rastvaraju u vodi, ne čuvaju u telesnim depoima i lako izlučuju putem urina, pa je teže predoziranje - kaže dr Dragana Bogdanović, specijalista imunologije.
Tokom bolesti u telu su metabolički procesi intenzivniji zbog odbrane organizma od mikroorganizama, sopstvenog pogrešnog ili prejakog imunskog odgovora i tada su nam potrebne veće količine vitamina – maksimalne preporučene dnevne doze, ali isključivo pod nadzorom lekara i samo u određeno vreme.
- Ako se ne poštuju preporučene doze, njihov efekat dokazano može biti štetan.
Recimo, navodi naša sagovornica, vitamin A je važan u terapiji kožnih i očnih bolesti, ali predoziranje izaziva mučninu, povraćanju, vrtoglavicu, zamućen vid.
- Ukoliko se uzimaju prevelike doze, mogu se oštetiti želudac i creva, jetra, kosti i koža. Pored toga, utiču i na delovanje antikoagulantne terapije.
Dalje, vitamin D je važan za metabolizam kalcijuma, od njega zavisi funkcija koštanog, mišićnog i nervnog sistema. Važan je za imunitet, deluje protivupalno i antioksidantno.
- Ali uzimanje prevelikih doza dnevno dovodi do mučnine, smanjenja apetita, zatvora, malaksalosti, aritmije i stvaranja peska i kamena u bubrezima. Može uticati na efekat lekova za epilepsiju, tešku srčanu slabost, steroidnih lekova i statina.
Vitamin E je važan za vid i normalnu funkciju mozga, za kožu, reprodukciju i normalnu proizvodnju i funkciju ćelija krvi.
- On je jedan od najjačih antioksidanasa, tj. važan je za uklanjanje slobodnih radikala koji su metabolički otpad koji oštećuje ćelije i tkiva. Koristi se u lečenju Alchajmerove bolesti, karcinoma prostate, bolesti jetre i preeklampsije. Ako se predozira, dovodi do mučnine i dijareje, malaksalosti, glavobolje, osipa kože, poremećaja funkcije polnih organa i bubrega. Oprezno ga moraju koristiti osobe koje imaju dijabetes, bolest srca i jetre, poremećeno zgrušavanje krvi ili su na hemioterapiji.
Vitamin K je važan za normalno zgrušavanje krvi i kvalifikuje se kao lek i ne bi trebalo da se koristi kao suplement bez preporuke lekara.
- Poseban oprez je potreban osobama koje imaju bolesti vezane za zgrušavanje krvi, bolest jetre ili se pripremaju za stomatološku ili hirušku intervenciju.
Vitamin C je važan za normalnu funkciju krvnih sudova, zglobova, mišića i kostiju. Važan je za zarastanje rana. On je antioksidans i konstantno nedostaje pušačima, onkološkim bolesnicima i osobama koje su na dijeti bez voća i povrća. Koristi se za prevenciju karcinoma, lečenje prehlada i bolesti očiju i krvnih sudova.
– Prevelike doze izazivaju stomačne smetnje, nesanicu, dovode do stvaranja peska i kamena u bubrezima. Utiču na rezultat testova okultnog krvarenja u stolici i insulinske rezistencije. Oprezno se daje osobama na hemioterapiji, kontraceptivnoj terapiji, osobama koje piju statine i antivirusne lekove.
Vitamin B6 je važan za funkciju nervnog i imunskog sistema.
- Prevelike doze uzrokuju nevoljne pokrete, gorušicu, fotosenzitivnost, otoke. Moraju se, recimo, oprezno koristiti sa neurološkim lekovima.
Vitamin B12 je važan za produkciju crvenih krvnih zrnaca, nervni sistem i popravku naše DNK.
- Ako se predozira nastaju mučnina, povraćanje, dijareja, utrnulost prstiju. Oprezno se mora koristiti sa vitaminom C i neurološkim lekovima. Ostali vitamini B grupe se uglavnom unose u dovoljnim količinama putem hrane, ne mogu se predozirati, osim ukoliko se ne unose u velikim količinama putem suplemenata, i nije dovoljno ispitana njihova uloga u našem organizmu.
Dnevne doze vitamina potrebne našem telu ako smo dobrog zdravlja
Vitamin A (retinol)
700 mikrograma (žene), 900 mikrograma (muškarci), maksimalno 3.000 mikrograma
Vitamin D (kalciferol)
Osobe uzrasta od 19 do 70 godina (muškog i ženskog pola) 15 mikrograma (600 internacionalnih jedinica-UI), osobe starije od 70 godina (oba pola) 20 mikrograma ili 800 UI. Maksimalna dnevna doza je 100 mikrograma ili 4000 UI (oba pola)
Vitamin E (alfa-tokoferol)
15 miligrama (oba pola), maksimalna dnevna doza 1.000 miligrama
Vitamin K (filokinon, menadion)
90 mikrograma (žene), 120 mikrograma (muškarci)
Vitamin C (askorbinska kiselina)
75 miligrama (žene), 90 miligrama (muškarci), pušačima je potrebno dodatnih 35 miligrama. Maksimalna dnevna doza za oba pola iznosi 2.000 miligrama
Vitamin B1(tiamin)
1,1 miligrama (žene), 1,2 miligrama (muškarci)
Vitamin B2 (riboflavin)
1,1 miligrama (žene), 1,3 miligrama (muškarci)
Vitamin B3 (niacin)
14 miligrama (žene), 16 miligrama (muškarci)
Vitamin B5 (pantotenska kiselina)
5 miligrama (oba pola)
Vitamin B6 (piridoksamin)
1,3-1,5 miligrama (žene), 1,3-1,7 miligrama (muškarci), maksimalna dnevna doza je 100 miligrama
Vitamin B7 (biotin)
30 mikrograma (oba pola)
Vitamin B9 (folna kiselina)
400 mikrograma (oba pola), maksimalno 1000 mikrograma
Vitamin B12 (kobalamin)
2,4 mikrograma (oba pola)
(Kurir.rs/Blic Žena/Violeta Nedeljković)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
