Mračne ulice, parkovi ili ulazi zgrada često su mesta na kojima napadači nasrću na žene kada žele da dođu do novca, nakita ili sa namerom da ih siluju. Žene su često meta napadača jer su fizički slabije i najverovatnije neće moći da se odbrane. Naravno, neke žene već su se odlučile za neku od borilačkih veština, ali za žene koje se nikada nisu bavile sportom preporuka je da krenu na kurs samoodbrane koji će im pomoći u odbrani od napadača.
1. Krav maga je odbrambeno-taktički borilački sistem, koji obučava ljude kako da spreče ili prevaziđu bilo koju vrstu nasilja koji je nastao u Izraelu. Ova borilačka veština obučava pojedinca za samoodbranu, samozaštitu, borilačkim i borbenim veštinama, kao i veštinama zaštite drugih, a sve na jedinstven i sveobuhvatan način. Krav maga nije borilački sport, već borbena veština samoodbrane u civilnoj varijanti kao i vojni odbrambeno-taktički borilački sistem u vojno/policijskoj varijanti. Elementi rvanja, parterne i udaračke tehnike sadrže se u ovoj veštini.
2. Ving čun borilačka veština je konceptualna samoodbranbena veština koja koristi udarce, poluge i bacanja, i specijalizovana je za borbu na bliskim distancama. Ving Čun je veština koja se zasniva na nekoliko osnovnih principa od kojih je struktura tela najznačajnija. Po teoriji veštine osoba koja ima bolju telesnu strukturu dobija borbu. Pravina struktura je kao Bambus, čvrsta ali fleksibilna, dobro utemeljena, ukorenjena ali lako pokretna. Ovakva struktura se koristi ili za redirekciju spoljne sile ili za njeno odbijanje. Ravnoteža je tesno povezana sa strukturom. Dobra ravnoteža pomaže borcu da održi strukturu nakon napada ili da je brzo povrati ako je narušena.Dobar deo treninga je usmeren na vežbanje ravnoteze koja se trenira kor drugu formu i formu drvene lutke.
3. Džudo je borilačka veština i olimpijski sport koji je nastao kao skup probranih tehnika iz Džijudžicua. Džijudžicu je u to vreme u Japanu bilo zajedničko ime za sve borilačke veštine (udaračke i rvačke). Tada je osnivač džudoa - Džigoro Kano, koji je savladao nekoliko stilova Džijudžicua, odlučio uzeti ono najbolje od svake i odbaciti nepotrebno.
Takmičarski džudo se većinom bazira na tehnikama, bacanjima (nage-vaza), koje se dele na ručne tehnike (te-vaza), bacanja preko kuka (koši-vaza) i nožne tehnike (aši-vaza). Džudo se sastoji i od tehnika u parteru (katame-vaza) koje se dele na držanja (osaekomi-vaza), gušenja (šime-vaza) i poluge na rukama (kansecu-vaza). Parter je prilično zanemaren u takmičarskom Džudou jer se, zbog atraktivnosti, borbe prekidaju vrlo brzo ako jedan od takmičara ne napravi značajan napredak. Tehnike Džudoa se na treningu uče radeći „u prazno“, sa partnerom koji se „pušta“ i u laganom sparingu sa partnerom (randori).
4. Brazilski džijudžicu je borilačka veština nastala od japanskog džijudžicua i džudoa. Brazilski džijudžicu osnivali su braća Karlos i Helio Grasije početkom 20. veka. Ali u Brazilu postoje klubovi i škole nezavisne od porodica Grasija i koji osporavaju dotičnoj porodici da su osnivači brazilskog džijudžicua, priznajući im jedino važnu ulogu u daljem razvoju ovog sporta. Braća Grasije učili su jedan od džijudžicu- odnosno džudo-stilova majstora Mitsuje Maede, koji se početkom 20. veka iz Japana preselio u Brazil. Nezadovoljni nekim tehnikama braća Grasije su razvili svoj stil, koji težište stavlja na borbu (rvanje) na parteru, odnosno podu.
5. Tajlandski boks ili Mau tai je borilačka veština koja je ujedno i nacionalni sport Tajlanda. Tajlandski boks je jedan od najstarijih borilačkih veština. U ratu između Tajlanda i Burme 1767 osvojena je tadašnja tajlandska prestonica i glavni deo izvora o umetnosti i tradiciji tajlandskog boksa uništeni.
U pravilopisima internacionalnih i nacionalnih saveza postoje različita stroga pravila koja ograničavaju tehnike. Stilistički upadljiva obeležja tajlandskog boksa jesu udarci laktovima i kolenima i hvatanje protivnika. Zavisno od pravila i stepena boraca, dozvoljeni su udarci kolenima u glavu, hvatanje protivnika u stajanju i udaranje kolenima u telo i noge. Pojedina pravila dozvoljavaju hvatanje i držanje noge protivnika.
