Kada je koža izložena sunčevim UV zrakama, prebacuju se u sigurnosni način rada stanice na površini kože i počnu primati stanice tamnijeg pigmenta, melanocite koje stvaraju pigment melanin. Na taj način melanocit sprečava prodiranje UV zraka u najkorisnije delove stanica kože.
Stanice zatim taj pigment gomilaju na površini staničnog nukleusa, te na taj način stvaraju zaštitu poput kišobrana. Kada se pigment nagomila, kože postane tamnija. Što je koža više izložena suncu, to se pigmentirani štit više stvara.
Zbog toga koža postaje sve tamnija što više vremena provodite na suncu. Osobe sa svetlijim tenom kože ne mogu stvoriti dovoljno pigmenta, odnosno zaštite. Što je zaštitni kišobran svetliji, to ima više rupa i zbog toga slabije štiti.
Međutim, čak i kod osoba koje lako pocrne, ovaj prirodni štit nikada ne pruža potpunu zaštitu te ne može zameniti zaštitu koju daje krema za sunčanje.
Kako pravilno upiti vitamin D?
Većina dermatologa preporuča korišćenje kreme za sunčanje s minimalnim faktorom 30 kako biste se zaštitili od štete koju mogu izazvati sunčevi zraci. Moguća šteta uključuje i mutacije DNK koje mogu izazvati rak kože i slabljenje vezivnog tkiva čija je posledica pojava bora, obešena koža i sunče pege. Treba naglasiti i da su ljudi s tamnijom bojom kože, iako prirodno obdareni s puno melanina bez obzira izlagali se suncu ili ne, takođe podložni pojavi raka kože i drugim oblicima štete nastale od sunčevih zraka.
Dodatna doza vitamina D svima nam dobro dođe, ali kada se izlažemo suncu uvek to treba činiti pravilno. Štitite se kremom s minimalnim faktorom zaštite 30 (i ponovno je nanosite tokom sunčanja), nosite šešir i što više vremena provodite u hladu.
