Par je odabrao Požegu kao svoj dom, pokrenuo start-up preduzeće i spojili su trgovinu, IT i poljoprivredu.
Ovaj romantični par upoznao se 2010. godine u Bakuu, na jednoj od studijskih poseta azerbejdžanskoj studentskoj uniji i obrazovnim institucijama i organizacijama, koje je Nevena sprovodila sa kolegama iz Evropske studentske unije. I pored prijateljstva pri prvom poznanstvu, bilo je potrebno da prođu dve godine da bi shvatili da je za njih predviđen drugačiji, zanimljiviji, odnosno zajednički životni put.
"Ponovo smo se sreli u prestonici Azerbejdžana 2012. godine. Tada krećemo u neobičnu avanturu, punu kulturnih šokova, upoznavanja, odricanja, zajedničkih planova i pre svega, beskrajne ljubavi", dodaje Nevena.
Još dva bitna datuma iz života ovog simpatičnog para su do tančina isplanirane svadbene proslave u Požegi i u Bakuu. U Požegi su organizovali venčanje u bašti, pod belim šatorom, a u glavnom gradu Azerbejdžana priredili su slavlje u salonu.
"Inspirisani pinterest venčanjima, odmah nakon veridbe krenuli smo u osmišljavanje naše rustične bajke. Ruralna sredina u Požegi i bašta rasplamsavali su nam maštu. Pustili smo mašti na volju i uključili u postavku elemente folklora, ali ne i običaja. Mada, Rasim je jedva dočekao da izgovorimo „da“, kako bi mi nagazio cipelu. U Bakuu, proslava je uglavnom bila prožeta običajima: počev od „hena“ odnosno „kana“ zabave za devojke, dan pred svadbu, pa do stavljanja crvenog kaiša preko venčanice, protiv uroka. Hena zabava je podrazumevala, između ostalog, iscrtavanje cvetnog motiva kanom, na mladinoj levoj ruci", seća se Nevena.U Bakuu su do podijuma za igru stigli preko crvenog tepiha i uz plesnu grupu odigrali prvi ples. Nakon toga seli su za svoj sto, preplavljen cvećem. Cele večeri, mladencima se ukazivala velika čast, kao kakvom kraljevskom paru.Posle sečenja torte, otvorili smo šampanjac i sa gostima bušili balone, koji su pušteni iz mreže, sa plafona. Cilj je bio probušiti svaki, jer se u jednom krio poklon. Od bogate trpeze izdvojila bih pilav, koji je u azerbejdžanskom kontekstu, značajniji od mladenačke torte. Sastoji se od smese jagnjećeg mesa, suvih šljiva, kajsija, urmi, suvog grožđa, kuvanog kestena, luka i začina, a pirinač se priprema posebno, na pari i sa šafranom. Sve tako pomešano se stavlja u testom obloženu posudu, zatvara poklopcem od testa i peče, dok se testo ne pretvori u hrskavu koru", ispričala mi je Nevena detalje o jelu kojim se slave najlepši događaji mladenaca.
"Trenutno živimo u Požegi, gde nam je i sedište biznisa. Rasim sve svoje vreme posvećuje prekomernom radu na start-upu, razmišljajući o firmi čak i dok (prividno) spava. Deo mog vremena odlazi i na pripremu završnog ispita, koji mi donosi CELTA diplomu Kembridž univerziteta i mogućnost predavanja engleskog jezika", priča mi Nevena.
Kako govori ruski, nije mu bilo teško da razume i srpski jezik, s tim što, kako kaže, još ima poteškoća u održavanju dužeg razgovora.
"Navikao sam se na život u Srbiji. Ne postoji velika razlika između naših zemalja, osim možda individualizma i nekog otuđenja. Čini mi se da su ovde ljudi previše naviknuti na poslovicu „u se i u svoje kljuse“, dok je u Azerbejdžanu sasvim prirodno očekivati kolektivizam i uzajamnu podršku i pomoć. Još jedna od ključnih razlika ogleda se u sučeljavanju dve poslovice, srpske koja kaže: „Obećanje ludom radovanje!“ i azerbejdžanske: „Ako si čovek, stani iza svojih reči!“.
"Ovo me je nekoliko puta dovelo u nezgodnu situaciju u Srbiji, očekujući poštovanje dogovora i ugovora napravljenih sa ljudima, a dobivši samo lekciju iz lošeg iskustva. Ali, podstaklo me je i da mnogo više poštujem one koji reč potkrepe delom", iskren je Rasim.
Nenad Blagojević/pricesadusom.com
Foto: Dejan Batalović
