Čini se da je percepcija odnosa lepote i morala isključivo naša krivica, kao i da je sve stvar logike. Zavisi od toga čemu verujete, šta smatrate lepim, ali i kakvo je vaše poimanje morala. Kada treba da biramo partnera/partnerku postavićemo dva uslova - da izgleda u skladu sa našim estetskim merilima i da je dobra osoba.
Ali, upravo to zvuči savršeno i gotovo nedostižno. Što duže tražite nekog više ćete patiti od stereotipa. Dakle, ružne ljude koji su zli automatski otpisujemo kao partnere. Ako je neko ružan i dobar, možemo da prihvatimo vezu sa njim, ali nam neće biti prvi izbod. Ako je neko dobar i dobro izgleda, u to nećemo poverovati, tako da i zdravu vezu možemo ugroziti usađenim očekivanjem lošeg. IMi ćemo jednostavno, ako idemo logikom „Ružan je, ali dobar“ često izgovoriti „Lep/a je ali je totalni gad“.
Dakle, ako smo odlučili da ne dajemo šansu ružnim i zlim ljudima, to znači da nam je pod 1. izgled veoma bitan, i pod 2. dajemo šansu lepim a zlim ljudima. Ovo možemo da tumačimo i tako da lepi ljudi ne moraju da budu dobri da bi privukli našu pažnju dok ružni ljudi moraju da budu dobri da bi privukli našu pažnju. Više o ovom pogledajte u videu koji sledi.
(esquire.co.uk)
