Ona je slikala svoje telo tri godine.
"Na taj način sam počela da se suočavam sa životom i neverbalno sam izražavala sebe. Mogla sam da govorim, a da ništa ne kažem. Da nisam nastavila da se fotografišem i posle operacije mislim da ne bi bilo dobro po mene. Postoje trenuci kada očajavam kada vidim sebe pre operacije. Neverovatno je, ali i istinito, da se ne sećam sebe od ranije", rekla je Samanta.
Život posle operacije bila je najveća promena koju je ikada doživela – bolna, korisna i neophodna. Izgubila je više od polovine svoje kilaže.
"Morala sam i posle operacije da nastavim da fotografišem svoje telo. Bilo mi je potrebno da vidim sebe. Htela sam da shvatim sebe i da prihvatim svoje novo telo", ispričala je Suzan.
Veliki deo svog života osećala se usamljeno, pa čak i onda kada nije bila sama u prostoriji.
Nada se da će svojim fotkama pružiti nadu drugima u sličnom problemu, kao i da će ljudi početi da vole sebe.
Gabrijela i dalje uči da živi sa svojim telom i da se u njemu oseća dobro.
Ako sam nezadovoljna u ogromnom telu, biću nesrećna i u malom telu.
Metro
