Oni su pratili život 1.073 dece, rođene između aprila 1972. i mart 1973. godine u Dunedinu na Novom Zelandu, do 38 godine.
Pri tom su svim ispitanicima u dobi od tri godine testirane motorne, jezične i kognitivne sposobnosti. Naučnici su zatim analizirali njihov uspeh u životu od 38 godina. Spoznali su da je nakon 35 godina petina dece bila odgovorna za 81 odsto slučajeva kriminalnih osuda i 66 odsto iznosa primanja socijalne pomoći.
Važna studijaNadalje, tih 22 odsto ispitanika imalo je zdravstvene probleme, uglavnom povezane s pretilošću, jer se na njih odnosilo tri četvrtine prepisivanja lekova u celoj grupi.
Međutim, ključno saznanje je da je baš tih 20 odsto ispitanika kada su imali tri godine postiglo loše rezultate na kognitivnim testovima.
"Možemo predvideti od ranog života kojoj će osobi posle biti potrebna socijalna pomoć. Naša istraživanja pokazuju da su to ljudi kojima kao maloj deci nikad nije pružena šansa koja je pružena ostalima" izjavila je prof. Teri Mofit sa King koledža, koautorke studije.
"Nadam se da naša studija neće hraniti predrasude. Nadam se da će ovo istraživanje kreirati javno saosećanje i političku volju da se toj deci, odnosno njihovim obiteljima, pruži potrebna podrška kako bi imala bolji start u životu", je prof. Mofit.
Ključni nalazi
Ovo istraživanje komentarisala je psihologinja doc. dr. Ivana Hromatko s Filozofskog fakultetu u Zagrebu.- Takozvana Dunedin studija je istraživanje impresivnog opsega: longitudinalne studije koje traju, poput ove, četrdesetak ili više godina vrlo su retke. Dva su ključna nalaza ove studije. Prvo, mali deo praćene populacije odgovoran je za veliki deo loših životnih ishoda, tj. ishoda koji predstavljaju finansijski teret za društveni sisitem"m rekla je Hromatkova.
"Znači li to da će svaki trogodišnjak čiji govor zaostaje za govorom njegovih vršnjaka postati kriminalac i korisnik socijalne pomoći? Ne. Ali, ovakva identifikacija najugroženijih grupa mogla bi da poslužiti kao alat u osmišljavanju ranih intervencija i programa koji bi na kraju mogli da redukuju broj takvih nepoželjnih ishoda i s njima povezanog ekonomskog tereta", zaključila je dr Hromatko.
Jutarnji
