Brzo smo se složile da je razgovor o takozvanim ženskim temama sve samo nije neozbiljan. Tek oporavljena od virusa, naručila je čaj na Tašmajdanu, nadomak televizije u kojoj radi dvadeset godina. Bez trunke šminke, odevena svedeno i elegantno, Rada Ðurić je veoma ozbiljna, nimalo nalik na vedru i nasmejanu novinarku i voditeljku „Beogradske hronike“ i zabavne emisije nedeljom.
Da li ta ozbiljnost dolazi od odgovornosti prema poslu?
- Najviše sam radila kad sam se najmanje slikala. Pripadam starom kovu, onoj generaciji koja se dokazivala u poslu. Morali smo da naučimo neke osnovne stvari zanata, pa tek onda da steknemo pravo i privilegiju da nas neko još i gleda. Imam divnu redakciju, prošli smo zajedno sve, i što je trebalo i što nije. Mi smo jedna matora ekipa.
Na početku karijere najviše energije joj je uzimalo dokazivanje. To je bilo iscrpljujuće. U ovom trenutku sve ide svojim tokom, stvari su legle, ali nešto drugo odnosi snagu, a to je - balansiranje.
- Volim svoju profesiju i veoma me umara što balansiram između toga što bih htela da sačuvam svoje lično i profesionalno dostojanstvo i onoga što se zove realnost. Mislim da će to konačno i definitivno da me razboli.
„NEKE GODINE“
A dok cedi kesicu meda u čaj, kaže da je, bogu hvala, virus ne hvata često, ovo je prvi put za nekoliko godina.
- Ne razboljevam se često. Fizički se osećam prilično dobro, zato što sam se potrudila. Već sedam-osam godina intenzivno idem u teretanu dva-tri puta nedeljno. Krenula sam u trenutku kad me je sve bolelo, naročito leđa. Verovatno je u pitanju bio stres. Imam sjajne prijatelje lekare koji su mi govorili da bi trebalo da uradim nešto za sebe i da je to posebno važno kad se uđe u „neke godine“. Mislim da zdravlje ima veze sa životnom energijom koju u sebi nosimo. Ukoliko se radujete životu, duže ćete živeti. Mlađi od mene kažu da sam prilično jaka i snažna, ali to mi je u prirodi. Meni je izgleda dato da imam dosta energije, pa je trošim nekad nemilice, nekad umereno, usmereno, a nekad i uludo!
Za žene „neke godine“ znače kad pređu četrdesetu, za neke pedesetu, a nije retko i - dvadesetu. Rada Ðurić je u pedesetim i postoji lepa stvar koja joj se dogodila, pa je počela da sluša svoje telo.
- Što sam starija, povremeno slušam i svoju dušu. O ishrani ne vodim preterano računa, ali ne jedem ono što mi ne prija. Sa ovim želucem, koji nikada nije živeo opušteno, već se do sada iskristalisalo šta je to. Nikada nisam bila ješna i ne jedem više nego što mogu da podnesem. Veći je problem bio što uglavnom nisam jela, sve mi je bilo preče. Nisam bila gladna, već pregladnela. Sada više ne živim tako.
KUĆA, DECA, KAFANA...
Da li je lepa stvar koja joj se dogodila novi muškarac u njenom životu? Poznato je da Rada o tome ne priča, kao što je poznato i da je razvedena. Niti ona to ikoga pita.
- Već neko vreme nisam sama - kratko kaže. - Da li sam srećna? Srećna sam, ali sam sada mudrije srećna. Volim svoju porodicu i svoju kuću, prijatelje. Baš sam taj lik. Mama mi je bolesna i već pet godina je kod mene. Zbog lečenja je više u Beogradu nego kod kuće u Lazarevcu. Ona ima ludačku energiju, pa se nadam da sam to na nju povukla. Mnogo bih volela da se nosim sa stvarnošću kao što se ona nosi. Imam ćerku od 25 godina i sina od 20. Vera živi u Americi, imala je sportsku stipendiju, tamo je završila školu, udala se i vodi poslovne knjige. Sin Despot studira ovde, na ITS, multimediju. Ona živi u brojkama, a on živi u mašti, umetnik. Dva različita deteta, a zajedničko im je da imaju beskonačno čistu i poštenu dušu. Nisam sigurna da će to da im donese kompletnu sreću u životu, ali volim što su takvi.
Nije rob kuće, ali voli da joj bude lepo i udobno.
- Prilično sam brza i efikasna, kao što sam i u poslu. Ne sedam dok ne završim, a onda sednem da popijem kafu i uživam u onome što sam uradila.
Trenutke opuštanja provodi s prijateljima, trudi se da za njih pronađe vreme. Lepe su joj kućne žurke i večere, ali ništa joj nije veselije od kafane.
- Svi znaju da volim kafanu, skroz sam kafanski lik. Koju volim najviše? Svaku! Samo nek ima cicane stolnjake. Ma, ne biram! Idem i u ove fensi. Volim mesta gde je živa muzika, na uvo. Kažu da mi dobro stoji.
„TEHNIČKA PODRŠKA“
Poznata voditeljka obožava da šopinguje, kaže da je baš „ona prava“ kada kupuje.
- Najgora sam - smeje se. - Ne volim gužvu u molovima i tamo idem ciljano. Nosim „Riplej“, „Dizel“, a ćerka mi iz Amerike šalje „Kelvin Klajna“. Od domaćih kreatora najdraža mi je Dragana Ognjenović. Radujem se kad dobijem poklon i kad se lepo obučem. Ponekad baš umem da potrošim na sebe, što u kafani, što u radnji!
Najteže joj pada šminkanje za emisije.
- Ne smem ništa da kažem, jer sam uvek gotova začas! Obučem se za pet, a šminkam od pet do sedam minuta - bukvalno. Moje šminkerke su ljute i očajne, jer njihov posao treba da se vidi na meni.
Ono što se vidi na Radi Ðurić, kao i na mnogim voditeljkama i novinarkama kako RTS tako i komercijalnih televizija, ono je što na odjavnoj špici piše „tehnička podrška“. To znači da im najskuplji butici i brendovi pozajmljuju svoju prelepu odeću i obuću za program, a zauzvrat, to im je reklama. Zar ne bi trebalo da makar Javni servis ima sopstveni fundus garderobe za svoja najslikanija ženska - a i muška lica?
- U pravu ste, ali tako je kako je. Tehnička podrška rešava mnoga pitanja, kao što je besparica u televiziji. Znam da je ljudima bitno šta nosimo i nije loše da mi na RTS budemo baš ti koji će objasniti da možete biti lepi i privlačni, a pristojni.
BITI KORISTAN
Kako god da je obučena, gledaoci će se složiti da je Rada Ðurić ne samo najzaposlenija voditeljka već verovatno i jedno od najvoljenijih televizijskih lica.
- Ne znam, deo moje posebnosti i karaktera je da budem nasmejana, spontana, vedra i otvorena prema svemu, da pokušavam da sve teme pretvorim u krajnje ljudske. Nije to uvek dobrodošlo. Stalno postoji neka primedba, te mnogo pričam, te mnogo mašem rukama... Ipak, mislim da je sve to malo otkravilo RTS. Imamo finu slobodu, ali nismo razulareni. Lepo je da se gledaocu, koji je posle teškog dana ušao u kuću, neko sa ekrana nasmeši. Imam izraženu introspekciju i jedino na šta mogu da utičem sam ja sama. Ipak, svesna sam odgovornosti koju imam kao neko ko se slika svaki drugi dan i veruje u to što govori.
O uslugama estetske hirurgije vrlo je liberalna.
- Mladost je sama po sebi toliko lepa da nema potrebe da je doterujete. A mi od 50 pa nadalje - sve što vas čini srećnom i zadovoljnom, napred! Ženama bi poručila mnogo toga, ali ističe kako bi trebalo da im bude važno da budu korisne. I sebi i drugima. - Kad prestaneš da budeš korisna...
Nije završila, ali svima nam je jasno.
(Ljiljana Jorgovanović - Foto: Dragan Kadić)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
JOVANA I SRĐAN UGOSTILI KURIR U STUDIJU: Pravićemo program po svetskim standardima
