Snežana Radojičić (58) posle crnih dijagnoza - prve, kada je po rođenju ćerke saznala da joj dete boluje od cerebralne paralize, i druge, kada su joj saopštili da boluje od invazivnog raka oba jajnika, skupila je hrabrost i uletela u strašni ring s bolestima!
Nakon tih teških životnih borbi nastavila je, kako kaže, da živi život uverena da ne postoji bitka u kojoj čovek ne može da odnese pobedu.
Između ćerkine i sopstvene bolesti „desila“ joj se drevna istočnjačka veština - joga, koja joj je pomogla da živi i preživi.
"Rodila sam devojčicu, kojoj su lekari odmah po porođaju dijagnostikovali cerebralnu paralizu. „Ovako izgleda kraj!“, pomislila sam. Morala sam, međutim, da se saberem. Tada su mi svi devojački planovi pali u vodu, a potom je usledilo mirenje s tim", kaže Snežana i dodaje da joj je život dobio novi smisao",
Počinjala je borba s nemogućim, a istovremeno je trebalo ponuditi sebi i detetu radost življenja.
Godine su se nizale, navodi ona, i umor joj je postao sastavni deo života.
"Siva boja postala mi je dominantna u životu. I moja slikarska platna, tada sam još slikala, postala su siva. Tada mi se „upalio alarm“ da posustajem i da više ne mogu da prizovem vedrinu. Upravo je to bio trenutak kada mi je u život ušla joga. Vratila mi je mir, spokoj, radost i nadu".
Taman kada je pomislila da joj je život ušao u mirnije vode, usledio je još teži lom od prethodnog - lekar joj je, pre 10 godina, saopštio da ima invanzivni adenokarcinom jajnika.
"Po drugi put u životu sam slušala tih nekoliko latinskih reči koje su mi ledile krv u žilama. Osećaj je bio isti: „Da li je sad ovo kraj?“ Usledili su dani lečenja - onkologija, zračenja, terapije, povraćanja... Najteže od svega bila je ta armija nevidljivih ljudi koji su u bolnici tužno razmenjivali svoje poglede... I opet sam odlučila da se borim", kaže ona i dodaje da ju je joga naučila da čuda postoje, da njeno "verujem" može da pomeri planine, a kamoli jednu bolest.
"Odlučila sam da se borim. Jedno „verujem“ može da pomeri planine, a kamoli jednu bolest. Dvadeset dana posle operacije počela sam da pomeram najpre prste, zatim da usmeravam telo na joga položaje. Nakon nekoliko meseci redovno sam radila jogu. I, najvažnije, s vedrinom sam posmatrala život, divila se svakom jutru, pozdravljala svaki izlazak sunca, svaki procvetali cvet u bašti. Rezultat je pobeda raka! Nastavila sam opet dalje, uverena da ne postoji bitka u kojoj čovek ne može da odnese pobedu", završava Snežana, koja je sada učitelj joge.
Kurir.rs/Alo/Foto: Printscreen Instagram
NE PROPUSTITE
