Najnovije vesti

SVI FARBAJU JAJA NA VELIKI PETAK: Mnoge domaćice ne znaju da to mogu i na Veliku subotu! Evo u kojim slučajevima je dozvoljeno!
Foto: Kurir

Uoči najvećeg hrišćanskog praznika

SVI FARBAJU JAJA NA VELIKI PETAK: Mnoge domaćice ne znaju da to mogu i na Veliku subotu! Evo u kojim slučajevima je dozvoljeno!

Žena

Jaja se u Srbiji farbaju još od 16. veka, a kroz nekoliko vekova usavršavale su postojeće tehnike i izmišljale nove.

 

Međutim, jedna dilema se provlači sve vreme - da li jaja treba farbati na Veliki četvtak, Veliki petak ili Veliku subotu?

 

"Jaja se boje, zavisno od regiona, od Velikog četvrtka do Velike subote, ali najčešće na Veliki petak, rano ujutro", kaže Vesna Marjanović, etnolog i antropolog.

 

Veliki petak je nekako najznačajniji za narodnu praksu, mada se tokom svih sedam nedelja posta, a posebno poslednje, stradalne sedmice, narod priprema za taj najveći praznik.

 

"U poslednjoj nedelji, od velikog četvrtka sve je posvećeno domaćinstvu, pripremi vaskršnjih jaja, farbanju, mešenju kolača. U nekim krajevima naše zemlje jaja se farbaju u četvrtak ili u subotu, zbog toga što se veruje da na Veliki petak ne treba ništa da se radi i tada treba sve da miruje zbog žalosti za Isusom Hristom. Međutim, novo vreme donelo je i novu praksu. Žene nisu više stalno u kući kao što su nekada bile, pa jaja farbaju i petkom", kaže Marjanović.

 

Simbolika

U obrednoj praksi kod srpskog naroda jaje se u tradicionalnoj kulturi često koristilo da potpomogne rađanje novog života, da ga čuva i održi. Uticaj crvenog jajeta na rađanje prenosio se i na sve što čoveka okružuje: na stoku, useve, prirodu. Koristili su ga i kod sejanja i oranja, kod prve muže – kaže etnolog.

 

Predstave o životvornoj moći jajeta s vremenom su dobile hrišćansko obeležje. Crkva je prihvatila bojenje jaja tek od 12 veka, kaže sagovornica, a u našim krajevima pominju se takva jaja u 16. veku. Smatra se kako su bojena jaja, posebno ona crvenom bojom, starijeg porekla od šaranih jaja jer se, prema arheološkim izvorima, pominju i u zagrobnim kultovima kod starih evropskih naroda od 4. veka nove ere.

 

– Pretpostavlja se da je od 16. veka kod balkanskih, kao i kod svih slovenskih naroda, veoma snažno razvijeno ukrašavanje jaja batik tehnikom pomoću voska. Takva praksa ukrašavanja jaja za Vaskrs kod slovenskih naroda, pa i kod Srba, razvila se do savršenstva. Prvi pomeni bojenja uskršnjih jaja na području Srbije datiraju iz tridesetih godina 16. veka: „U jednom turskom zakonu o saskim rudarima i običajima rudarskim... ima, pored ostalog, i ovakva odredba: Kad im bude o rođenju Isaovu i o šarenim jajima... šarena jaja daju knizu...“ – navodi Vesna Marjanović. 

 

foto: Kurir

Kurir.rs/Ženablic/Foto Kurir

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...