Kad vam život da limun, vi od njega napravite limunadu – mogao bi biti životni moto slepe Miroslave Šaponjić sa Zlatara koja iako ništa ne vidi, savršeno plete džempere i čarape i to bez ijednog preskočenog reda.
“Naučila sam da pletem i na mojim radovima pravim čak i šare, znam oko 50 različitih vrsta, pletenice, krugove.. Prvo opipam prstima i tako sve osetim i onda radim”, kaže Miroslava.
Školu za slepe završila je u Osijeku, a sa 15 godina naučila je da plete i od tada iglu, konac i vunu ne ispušta iz ruku. To je, kako kaže, smiruje i čini da se oseća korisnom, pa tako prelepe džempere i prsluke plete za sebe, ali i za druge.
Vedar duh i upornost krase Miroslavu, pa je osim kućnih poslova vrlo vešta i u kućnim poslovima, pa gostima redovno kuva dobru, domaću kafu.
“Mnogo volim društvo, ne volim kad sam sama. Ne smeta mi ni gužva, buka, ni galama, ma ništa. Sama peške idem do svojih najbližih, nikog ne zovem da me vodi, a oni kažu da sam im omiljeni gost”, priča ova vredna pletilja.
I baš zbog toga Miroslova se ne predaje, sluša zvučne knjige, puno šeta i aktivna je na takmičenjima koja organizuje Savez slepih.
"Bori se sama za sebe za sve što treba. Čak i kad napada veliki sneg ona gura dalje, ide na takmičenja, druži se sa ljudima. Zaista smo ponosni na nju”, izjavila je Miroslavina sestra, Zorka Antonić.
I kad imate najveće probleme, morate imati veru u sebe, poručuje Miroslava, jer život je lep, a svaki dan na zemlji pravo čudo.
“Ja živim u potpunom mraku, ali mu se ne predajem, već stvaram svoj šareni svet”, rekla je slepa pletilja sa Zlatara.
Kurir.rs/RINA/Foto Rina
NE PROPUSTITE
